Dijagnoza hronične bolesti kod dece nije samo medicinski izazov već i emotivna prekretnica koja zahteva pažljivo vođenje i podršku. Berenblum Tobi, student medicine, doživela je tu istinu na ličnom nivou kada je saznala da boluje od Kronove bolesti, autoimunog stanja koje zahteva doživotno lečenje.
Njena priča nije retka. Mnogi mladi ljudi širom sveta suočavaju se sa sličnim izazovima, ne samo zbog fizičkih posledica bolesti, već i zbog socijalnih i emocionalnih aspekata koji prate dijagnozu hronične bolesti. Za Berenblum Tobija, prva prepreka koju je morala prevazići bila je komunikacija o svojoj bolesti, kako sa prijateljima, tako i sa zdravstvenim radnicima.
Nakon niza teških trenutaka tokom srednjoškolskih dana, Berenblum Tobi sada, kao student četvrte godine medicine na Medicinskom fakultetu UNC, prepoznaje važnost komunikacije lekara sa decom o njihovom zdravlju. Shvatajući koliko izbor reči može uticati na percepciju i emocionalno blagostanje dece, odlučila je da se posveti istraživanju ove teme.
U saradnji sa dr Marom Buchbinder, profesorkom socijalne medicine na UNC School of Medicine, Berenblum Tobi je započela trogodišnju studiju o načinu na koji lekari komuniciraju sa decom o inflamatornoj bolesti creva (IBD). Ova krovna kategorija obuhvata bolesti poput Crohnove bolesti i ulceroznog kolitisa, koje često zahtevaju složeno lečenje i dugoročnu podršku.
Jedan od ključnih nalaza njihovog istraživanja je nedostatak pažnje u obuci lekara o komunikaciji sa pedijatrijskim pacijentima o hroničnim bolestima. Većina komunikacijskih treninga fokusirana je na isporuku loših vesti ili razgovore o nezi na kraju života, dok se malo vremena posvećuje rutinskoj komunikaciji sa mladim pacijentima o njihovom stanju.
Berenblum Tobi i dr Buchbinder ističu važnost razvoja eksplanatornih modela koji će olakšati razumevanje dece o njihovoj bolesti i tretmanima. Ovi modeli su načini na koje ljudi percipiraju i reaguju na svoju bolest, oblikovani pogledima na svet, obrazovanjem i verovanjima. Kroz svoje istraživanje, nadaju se da će doprineti poboljšanju komunikacije između lekara i dece, stvarajući tako podržavajuće i informativno okruženje za mlade pacijente koji se bore sa hroničnim bolestima.
Ova studija predstavlja važan korak ka podizanju svesti i poboljšanju prakse u oblasti pedijatrijske medicine, stavljajući naglasak na potrebu za empatičnom i jasnom komunikacijom kako bi se osiguralo dobrobit dece sa hroničnim bolestima i njihovih porodica.
