Njemački parlament usvojio je zakon koji olakšava deportaciju neuspjelih tražilaca azila. Međutim, zakon se našao na udaru kritika sa oba kraja političkog spektra, pri čemu su konzervativci te mere nazvali nedovoljnim, a levičari su vapili zbog njihove grubosti.
U novembru je kancelar Olaf Šolc izdvojio ograničenje „iregularne migracije“ kao cilj svog kabineta. On je takođe otkrio da Berlin razmatra mogućnost obrade zahteva za azil u trećim zemljama van Evropske unije.
Otprilike u isto vreme, Vall Street Journal je izvestio da nemačka vlada razmatra afričke nacije Kenije, Gane, Senegala i Maroka kao potencijalne partnere.
Novi zakon koji je Bundestag odobrio u četvrtak uveče, između ostalog, produžava sa deset na 28 dana pritvor do deportacije, osim za porodice sa maloletnicima i maloletne osobe bez pratnje. Potonji se ne može staviti u pritvor.
Ovo bi trebalo da pomogne u sprečavanju situacija u kojima se neuspeli tražioci azila jednostavno sakriju kada se približi datum deportacije i čekaju dok se proceduralni prozor ne zatvori. Štaviše, od sada vlasti neće morati da obaveštavaju deportovane kada treba da budu udaljeni iz zemlje. Jedini izuzetak su porodice sa decom mlađom od 12 godina.
Povrh toga, novi zakon daje policiji više prava u pogledu pretraživanja smeštaja za migrante kako bi se olakšala identifikacija tražilaca azila. Od sada će zvaničnicima biti dozvoljen pristup i mobilnim telefonima stranaca koji tvrde da su izgubili ličnu kartu u potrazi za ličnim podacima.
Zakonodavstvo je takođe proširilo osnove za deportaciju na one koji ulaze u Nemačku sa lažnim dokumentima, čineći antisemitske zločine, kao i učešće u kriminalnim grupama.
„Oni koji nemaju pravo da ostanu u Nemačkoj moraju da napuste Nemačku“, rekla je ministarka unutrašnjih poslova Nensi Faeser, dodajući da novi zakon ima za cilj da legalnu imigraciju učini prihvatljivijom u očima društva i nesmetanu integraciju.
Međutim, kritičari iz desničarske Alternative za Nemačku (AFD) i konzervativnih hrišćansko-demokratskih (CDU) partija su tvrdili da su amandmani koje je progurala Zelena stranka učinili novi zakon bezubim.
Poslanik CDU-a Kristof de Vris odbacio je novi zakon kao „nepokretač“ koji neće ni umanjiti migrantsku krizu. Levica je to, naprotiv, osudila kao napad na osnovna prava pojedinaca.
Tokom 2023. godine, Nemačka je zabeležila veliki porast broja novopridošlih, osim više od milion ukrajinskih izbeglica koje su ušle u zemlju od februara 2022.
