Iako frilenseri nisu bili “vidljivi” za državu, izmenama zakona je njihov status regulisan, te oni moraju regularno da plaćaju porez. Pred ovim radnicima su dva modela oporezivanja, koji mogu sami da odaberu. Predviđeno je da se model bira na osnovu visine zarade. Upravo od modela koji frilenser odabere, zavisi i kolike će poreze i doprinose morati da plati, piše Nova.rs.
Kako bi se frilenserima olakšalo, postoji kalkulator na sajtu “Frilenseri”, koji su pokrenuli Ministarstvo finansija, Poreska uprava i Nacionalna alijansa za loalni ekonomski razvoj (NALED).
Prema načinu oporezivanja koji je stupio na snagu 1. januara 2023. godine, prijavljivanje frilensera za oporezivanje vrši se kvartalno.
Primera radi, od 1. januara do 31. marta, frilenser ima rok da prijavi porez, a krajnji rok za prijavu ujedno je krajnji rok za plaćanje, i tako svakog kvartala tokom godine.
Frilenseri biraju jedan od dva ponuđena modela oporezivanja, ali svakog kvartala oni mogu da promene odluku, odnosno odaberu model koji im u datom trenutku, na osnovu ostvarenih prihoda, više odgovara.
Prvi od dva modela poreze za frilensere pogodniji je za osobe sa nižim primanjima, a drugi za radnike sa višim.
Prema ovom modelu, neoporezivi deo zarade je 96.000 dinara kvartalno, dakle 32.000 mesečno.
To znači da se za nižu zaradu ne plaćaju porez i doprinosi za PIO fond, ali se plaćaju doprinosi za zdravstveno osiguranje.
Što se tiče iznosa, porez na dohodak građana iznosi 20 odsto, za PIO 24, a za zdravstveno osiguranje 10,3 odsto. Ipak, minimalni iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje je oko 1.400 dinara mesečno, dakle 4.200 kvartalno, što znači da koliko god frilenser zaradi, moraće da plati makar toliko za zdravstvo.
Što se tiče drugog modela, on ima neoporezivi deo u fiksnom i procentualnom iznosu, a sam porez na dohodak iznosi 10 odsto. Neoporezivi deo u ovom modelu iznosi 19.300 dinara mesečno, dakle 57.900 kvartalno.
Takođe, ovde postoje i normirani troškovi izraženi u procentu od 34 odsto. To su svi oni troškovi poslovanja koji se priznaju bez ikakvog dokaza da su napravljeni, a takođe služe kako bi se izračunala osnovica za oporezivanje.
Prema modelu B, doprinosi za PIO iznose, kao i u modelu A, 24 odsto neoporezivog dela, odnosno najmanje 23.160 dinara kvartalno, dakle 7.720 mesečno. To znači, kao i u prvom modelu, da koliko god frilenser da zaradi, postoji minimalan iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje koji mora da plati.
Ukoliko kao primer uzmemo frilensera koji zarađuje 300 evra, odnosno oko 35.000 dinara, to znači da je njegov kvartalni prihod oko 105.000 dinara. Ako odabere model A, kada se od osnovice “odbiju” porezi i doprinosi koji, u ovom slučaju, iznose oko 8.750 dinara, frilenseru ostaje profit od oko 96.250 dinara za taj kvartal. S druge strane, ako isti frilenser, odnosno sa istom kvartalnom zaradom od 105.000 dinara odabere model B, ukupni porezi i doprinosi biće drastuično veći, oko 31.150 dinara. Tako će frilenseru ostati oko 73.850 dinara “čiste” kvartalne zarade.
Na osnovu računice izvedene upravo preko pomenutog kalkulatora na sajtu “Frilenseri”, vidi se da je za one frilensere koji zarađuju manje, model A bolja opcija. Model B je dobar za drugu grupu ovih radnika, one sa većim prihodima.
Primera radi, ako frilenser zaradi 1.000 evra mesečno, što je 3.000 kvartalno, dakle oko 351.000 dinara za taj period, a odabere model A, porezi i doprinosi činiće čak 39,45 odsto iznosa. Dakle, za poreze i doprinose daće čak 138.465 dinara, a frilenseru će ostati 212.535.
Prema modelu B, s druge strane, frilenser sa kvartalnom zaradom od 351.000 dinara, platiće 76.976 za poreze i doprinose, a ostaće mu 274.024 dinara.
Na osnovu ove računice, jasno je da frilenseri koji zarađuju veće sume novce treba da odaberu model B, koji je isplativiji, dok oni sa nižim prihodima ipak treba da se okrenu modelu A.
