Migrena može uticati na mnoge aspekte života osobe, ali se manje zna o tome kako osećanja stigme u vezi sa bolešću utiču na kvalitet života. Za ljude sa migrenom, ova osećanja stigme su povezana sa većim invaliditetom, povećanim opterećenjem bolesti i smanjenim kvalitetom života, prema novom istraživanju objavljenom u onlajn izdanju časopisa Neurologija od 17. januara 2024.
„Stigma je uobičajena tamo gde bolest nije lako očigledna drugima, a postoje naznake da bi mogla biti posebno relevantna za one koji žive sa migrenom“, rekao je autor studije Robert Evan Šapiro, doktor medicine, sa Univerziteta Vermont. i član Američke akademije za neurologiju. „Ova stigma može nastati kada osoba sa migrenom prepozna negativne stereotipe o bolesti i doživi stid zbog bolesti, strah od stigme od drugih ili druge negativne emocije.
Za ovu studiju, istraživači su pregledali 59.001 osobu sa migrenom prosečne starosti od 41 godine. Među svim učesnicima, 41% je prijavilo da u proseku ima četiri ili više dana glavobolje mesečno.
Učesnici su odgovorili na 12 pitanja kako bi procenili dve vrste stigme: da li smatraju da drugi smatraju da se migrena koristi za sekundarnu dobit i da li smatraju da drugi umanjuju teret migrene. Pitanja su uključivala „Koliko često ste osećali da drugi vide vašu migrenu kao način da privučete pažnju?“ „… kao nešto što je otežavalo stvari vašim saradnicima ili nadređenom?“ i „…sa nedostatkom razumevanja bola i drugih simptoma?“
Istraživači su otkrili da je 32% učesnika često ili veoma često iskusilo stigmu povezanu sa migrenom.
Da bi procenili invaliditet povezanu sa migrenom, učesnici su prijavili broj dana koje su propustili ili su imali smanjenu produktivnost na poslu, kući ili društvenim događajima u prethodna tri meseca. Visoki rezultati stigme povezane sa migrenom bili su povezani sa umerenim do teškim invaliditetom. Tri četvrtine onih koji su često ili veoma često doživljavali stigmu imali su umereni do teški invaliditet, u poređenju sa 19% onih koji nikada nisu iskusili stigmu.
Takođe su uradili test za procenu kvaliteta života specifičnog za migrenu, koji je posmatrao uticaj migrene na društvene i poslovne aktivnosti u prethodne četiri nedelje. Rezultati su se kretali od nula do 100 sa višim rezultatima koji su značili viši kvalitet života. Istraživači su otkrili da su oni koji su imali najveću stopu stigme povezane sa migrenom postigli daleko niže rezultate u ovim testovima, sa prosečnim rezultatom od 35 u poređenju sa onima koji nisu iskusili stigmu sa prosečnim rezultatom od 69.
Rezultati su ostali isti nakon što su istraživači prilagodili druge faktore koji bi mogli uticati na invaliditet i kvalitet života, kao što su starost, status zaposlenja, druga medicinska stanja i učestalost migrena.
Takođe su otkrili da se količina doživljene stigme povećava sa težinom migrene. Oni sa 8-14 dana glavobolje ili više od 15 mesečnih dana glavobolje su imali daleko veću verovatnoću da će prijaviti bar jedan oblik stigme sa 42% i 48%, respektivno, u poređenju sa onima sa manje od četiri mesečna dana glavobolje sa 26%.
„Društveni kontekst migrene može imati veći uticaj na kvalitet života od broja mesečnih dana sa glavoboljom“, rekao je Šapiro. „Međutim, moguće je da povezivanje sa drugima sa migrenom može pomoći u smanjenju stigme i stereotipa povezanih sa migrenom. Potrebno je više studija kako bi se istražili mehanizmi koji povezuju stigmu sa zdravstvenim ishodima.“
Ograničenje studije je bilo to što su učesnici sami prijavili svoje migrene, na osnovu upitnika ili dijagnoze zdravstvenog radnika, i možda se nisu tačno setili svih informacija.
