U ledeno januarsko jutro, desetine odbačenih božićnih jelki sakupljenih nakon praznika bacaju se u glacijalne vode Stokholma, recikliraju kako bi se obezbedilo prijatno stanište za morski život.
Inicijativu, koju je pokrenulo nacionalno udruženje sportskog ribolova Sportfiskarna 2016. godine, da pomogne u obnavljanju ugroženog ekosistema, pozdravili su ekolozi.
Sva sakupljena stabla su od trgovaca koji kupuju zimzelene biljke koje nisu prskane pesticidima.
Pre samo nekoliko dana, veličanstvene norveške omorike imale su ponosno mesto u udobnim kućama širom Stokholma.
Sada se šljokice i ukrasi zamenjuju teškim kamenjem pre nego što se drveće bače sa čamca u vode industrijske zone Hamarbi Sjostad.
„Ovde se mnogo gradilo, mnogo čamaca ulazi i izlazi“, rekao je za AFP Malin Kjelin, koji vodi projekat Sportfiskarna.
„Nema puno vegetacije i ovo su zaista važna staništa za mrijest ribe koja su nestala“, kaže ona.
„Zaista je teško vratiti (stanište) prirodnim putem. Ovo je način da se zameni ono što je izgubljeno.“
Od 2016. godine, više od 1.000 stabala sakupljenih nakon Božića bačeno je na različitim mestima.
Kjelin je podigao jedan koji je trebalo da bude bačen u more.
„Ako pogledate, ovde ima dosta mesta za skrivanje. Sve ove grane i iglice.
„Ovo su zaista sjajna mesta za polaganje ikre, a takođe i za mlade ribe da se sakriju od većih“, objasnila je ona.
Podvodni video snimci potopljenog drveća snimljeni prethodnih godina pokazuju želatinozne grozdove ribljih larvi smeštenih u granama.
„Videli smo da zaista funkcioniše“, rekla je entuzijastična Ivon Blombek iz ekološke grupe VVF.
„Ove ribe su veoma važne za ekosistem u Baltičkom moru. One su deo lanca ishrane koji pomaže da se alge drže pod kontrolom“, rekla je ona.
„Preterano đubrenje koje koristi algama je problem u čitavom Baltičkom moru, uzrokovan izlivanjem ljudskih aktivnosti, gde je poljoprivreda najveći izvor.
„Od 19. veka, mnoge obalne močvare su pretvorene u poljoprivredno zemljište.
„Močvare u blizini obale bile su veoma važna staništa za ribe, tako da su ribe imale ogromne probleme da prežive“, rekao je Blomback.
13. januar označava zvaničan završetak božićnih proslava u Skandinaviji i tradicionalno je dan kada mnogi bacaju svoje drvce.
„Ovde u Švedskoj, božićnoj jelki dajete ličnost, birate je veoma pažljivo, uzimate je i živite sa njom“, rekla je Kamila Halstrom, 63-godišnja Stokholmerka bacajući svoju malu omoriku na sabirno mesto. za projekat reciklaže.
„Super je pronaći ekološki prihvatljiva rešenja za ponovnu upotrebu!“
Inicijativa se proširila i na druge švedske regione.
„Nadam se da će to učiniti više ljudi. Ljudi to mogu sami“, predložio je Malin.
