Postoji nerazjašnjena debata o tome u kojoj meri životna sredina doprinosi riziku od raka. Iako epidemiološke studije sugerišu da faktori životne sredine kao što je ishrana svakako mogu doprineti, posebno za rak debelog creva, nije poznato kako bi faktori ishrane mogli da preokrenu vagu u korist raka.
U studiji objavljenoj u Cancer Research Communications, tim predvođen istraživačima sa Medicinskog fakulteta Bejlor otkriva mehanizam kojim dijetetski folat povećava rizik od raka debelog creva na životinjskom modelu.
Nalazi takođe naglašavaju potrebu za praćenjem dugoročne bezbednosti obogaćivanja hrane folatom i rezultirajućih efekata koji podstiču rak, posebno imajući u vidu sve veću incidencu ranog raka debelog creva u Sjedinjenim Državama u poslednje dve decenije.
„U ovoj studiji pokazujemo mehanistički put od ishrane do raka debelog creva na životinjskom modelu“, rekao je odgovarajući autor dr Lanlan Šen, profesor pedijatrije – ishrane u Bejloru i član Dan L Duncan Comprehensive Cancer Centra.
„Istražili smo da li ovaj put uključuje epigenetiku, sistem obeležavanja DNK koji određuje koji geni će ili neće biti eksprimirani u ćeliji. Epigenetika je jedan od načina na koji ćelije mogu da kontrolišu aktivnosti svojih gena bez promene DNK sekvence i blisko je povezana sa okolina.“
Ćelije obeležavaju gene dodavanjem malih hemijskih modifikacija DNK. Metil grupe su jedna od ovih hemijskih modifikacija, a folat i drugi povezani hranljivi sastojci su direktno uključeni u metabolički put koji vodi do metilacije DNK. „Razumevanje ove veze između naših obroka i načina na koji funkcionišu naši geni je velika stvar. To je kao da pronađemo deo slagalice koji nedostaje, a sve bliži smo rešavanju o tome kako da naša tela održimo zdravim“, rekao je Šen.
U trenutnoj studiji, istraživači su testirali efekat folata u ishrani na razvoj raka debelog creva u njihovom životinjskom modelu. Tim je otkrio da su životinje na ishrani sa suplementom folatom imale značajno skraćeno ukupno preživljavanje i više tumora, kao i veće tumore u poređenju sa životinjama na ishrani bez suplemenata.
Pažljiviji pogled na tumore otkrio je prisustvo makrofaga povezanih sa tumorom, vrstu infiltracije imunih ćelija koja je klinički povezana sa imunosupresijom i lošom prognozom kod pacijenata sa kolorektalnim karcinomom. Tumori su takođe bili visoko proliferativni.
„Važno je da smo primetili značajno povećanu epigenetsku metilaciju gena p16 – gena uključenog u razvoj raka debelog creva – kod životinja na suplementiranoj ishrani u poređenju sa kontrolama“, rekao je Shen. „Ovi nalazi osvetljavaju direktnu vezu između folata u ishrani i ubrzanog razvoja tumora u debelom crevu.“
Ova studija pruža vredan uvid u to kako okruženje može uticati na rizik od raka, otvarajući nove puteve za lečenje ili prevenciju raka debelog creva, jednog od najčešćih karcinoma i drugog vodećih uzroka smrti od raka u Sjedinjenim Državama.
