Mere očuvanja uspešno su zaustavile opadanje populacije slonova afričke savane širom južne Afrike, ali obrazac varira lokalno, prema novoj studiji.
Dokazi sugerišu da dugoročno rešenje za opstanak slonova zahteva ne samo da oblasti budu zaštićene, već i da budu povezane kako bi se populaciji omogućilo da se prirodno stabilizuje, kaže međunarodni istraživački tim.
Njihova studija, objavljena 5. januara u časopisu Napredak nauke, prikupila je procene istraživanja i izračunala stope rasta za više od 100 populacija slonova u južnoj Africi između 1995. i 2020. godine, što čini oko 70% globalne populacije slonova savane. Objavljeni rad nosi naslov „Zaštita i povezivanje pejzaža stabilizuje populacije ugroženog savanskog slona.
„Ovo je najsveobuhvatnija analiza stopa rasta za bilo koju populaciju velikih sisara na svetu“, rekao je koautor Rob Guldemond, direktor Jedinice za ekološka istraživanja očuvanja (CERU) na Univerzitetu u Pretoriji, u Južnoj Africi.
Sve u svemu, rezultati ankete su pozitivni. Sada postoji isti broj slonova kao i pre 25 godina, što je retka pobeda za očuvanje u vreme kada planeta brzo gubi biodiverzitet. Međutim, obrazac nije konzistentan u svim regionima. Neke oblasti, kao što su južna Tanzanija, istočna Zambija i severni Zimbabve, doživele su ozbiljan pad zbog ilegalnog krivolova na slonovaču. Nasuprot tome, stanovništvo u drugim regionima poput severne Bocvane cveta.
„Međutim, nekontrolisani rast nije nužno dobra stvar“, kaže koautor studije Stjuart Pim, profesor konzervacije Doris Duke na Univerzitetu Duke u Severnoj Karolini. „Brzo rastuća populacija može prerasti i oštetiti svoju lokalnu životnu sredinu i pokazati se teškim za upravljanje — uvodeći pretnju njihovoj dugoročnoj stabilnosti“, kaže Pimm.
Pored dokumentovanja lokalnih stopa rasta, tim je takođe posmatrao karakteristike lokalnog stanovništva kako bi identifikovao šta ih čini stabilnim, odnosno ne raste niti opada.
Populacije slonova u dobro zaštićenim, ali izolovanim parkovima, koje se ponekad nazivaju „očuvanjem tvrđava“, brzo rastu u odsustvu pretnji, ali su dugoročno neodržive. Ovim slonovima će verovatno biti potrebne buduće intervencije očuvanja, kao što su translokacija ili kontrola rađanja, što je i skupo i intenzivno.
Tim je otkrio da se najstabilnije populacije javljaju u velikim, centralnim oblastima koje su okružene tampon zonama. Ključne oblasti su definisane njihovim snažnim nivoima zaštite životne sredine i minimalnim ljudskim uticajem, dok tampon dozvoljavaju neke aktivnosti kao što su održiva poljoprivreda, šumarstvo ili lov na trofeje. Za razliku od ostrvskih tvrđava, jezgra područja su povezana sa drugim parkovima, omogućavajući krdima da se kreću prirodno.
„Ono što je ključno je da vam je potrebna mešavina oblasti sa stabilnijim osnovnim populacijama povezanih sa varijabilnijim tampon oblastima“, rekao je glavni autor Rajan Huang, Duke Ph.D. sada radi postdoktorsko istraživanje na CERU.
„Ovi puferi apsorbuju imigrante kada je jezgro populacije previsoko, ali takođe obezbeđuju puteve za bekstvo kada se slonovi suočavaju sa lošim uslovima životne sredine ili drugim pretnjama kao što je krivolov“, rekao je Huang.
Povezivanje zaštićenih područja znači da slonovi mogu slobodno ulaziti i izlaziti. Ovo omogućava da dođe do prirodne ravnoteže bez ljudske intervencije, poštedeći čuvare prirode da koriste svoje ograničene resurse za održavanje ravnoteže.
„Pozivanje na povezivanje parkova nije nešto novo. Mnogi su to učinili“, rekao je Huang. „Ali iznenađujuće, do sada nije bilo mnogo objavljenih dokaza o njegovoj efikasnosti. Ova studija pomaže da se kvantifikuje zašto ovo funkcioniše.“
„Povezivanje zaštićenih područja je od suštinskog značaja za opstanak afričkih slonova savane i mnogih drugih životinjskih i biljnih vrsta“, rekla je Celeste Mare, koautor i doktorant na Univerzitetu Arhus u Danskoj. „Populacije sa više opcija za kretanje su zdravije i stabilnije, što je važno s obzirom na neizvesnu budućnost od klimatskih promena.
