Veliki karavan migranata iz Centralne Amerike, Venecuele, Kube i drugih zemalja prošetao je u nedelju kroz Meksiko, krećući se prema američkoj granici. Povorka je došla samo nekoliko dana pre nego što je državni sekretar Antoni Blinken stigao u Meksiko Siti da postigne nove sporazume za kontrolu naleta migranata koji traže ulazak u Sjedinjene Države.
Karavan, koji se procenjuje na oko 6.000 ljudi, od kojih su mnoge porodice sa malom decom, najveći je u poslednjih više od godinu dana, što je jasan pokazatelj da su zajednički napori Bajdenove administracije i vlade predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora da odvrate migraciju propali.
Karavan za Badnje veče krenuo je iz grada Tapačule, blizu južne granice zemlje sa Gvatemalom. Snage bezbednosti gledale su u nešto što je izgledalo kao ponavljanje prošlih taktika kada su vlasti čekale da se demonstranti izmore, a zatim im ponudile oblik privremenog pravnog statusa koji mnogi koriste da nastave put ka severu.
„Čekamo ovde tri ili četiri meseca bez odgovora“, rekao je Kristijan Rivera, putujući sam, ostavivši ženu i dete u rodnom Hondurasu. „Nadajmo se da će sa ovim maršom doći do promena i da ćemo dobiti dozvolu koja nam je potrebna da krenemo na sever.
Lopez Obrador je u maju pristao da primi migrante iz zemalja poput Venecuele, Nikaragve i Kube koje su SAD odbile zbog nepoštovanja pravila koja su omogućila nove zakonske puteve za azil i druge oblike migracije.
Ali taj dogovor, koji ima za cilj da obuzda skok migracije nakon pandemije, izgleda da je nedovoljan jer broj migranata ponovo raste, remeteći bilateralnu trgovinu i podstičući antimigrantsko raspoloženje među konzervativnim glasačima u SAD.
Ovog meseca, čak 10.000 migranata dnevno je uhapšeno na jugozapadnoj granici SAD. U međuvremenu, američka carina i granična zaštita morali su da obustave prekogranični železnički saobraćaj u teksaškim gradovima Igl Pas i El Paso dok su se migranti vozili na teretnim vozovima.
Hapšenja zbog ilegalnog prelaska premašila su 2 miliona u svakoj od poslednje dve fiskalne godine američke vlade, što odražava tehnološke promene koje su migrantima olakšale da napuste svoje domove da pobegnu od siromaštva, prirodnih katastrofa, političke represije i organizovanog kriminala.
Lopez Obrador je u petak rekao da je spreman da ponovo sarađuje sa SAD na rešavanju zabrinutosti oko migracija. Ali on je takođe pozvao Bajdenovu administraciju da ublaži sankcije levičarskim vladama na Kubi i Venecueli – odakle potiče oko 20 odsto od 617.865 migranata na koje se naišlo širom zemlje u oktobru i novembru – i pošalje više pomoći zemljama u razvoju u Latinskoj Americi i šire.
„To je ono o čemu ćemo razgovarati, to nije samo svađa“, rekao je Lopez Obrador na brifingu za novinare u petak nakon telefonskog razgovora dan ranije sa predsednikom Džoom Bajdenom kako bi se otvorio put američkoj delegaciji na visokom nivou.
U američkoj delegaciji, koja će se sastati sa meksičkim predsednikom u sredu, biće i sekretar za unutrašnju bezbednost Alehandro Majorkas i savetnica Bele kuće za unutrašnju bezbednost Liz Šervud-Rendal.
Međutim, sposobnost Meksika da pomogne SAD može biti ograničena. U decembru je vlada zaustavila program repatrijacije i transfera migranata unutar Meksika zbog nedostatka sredstava. Meksiko je do sada ove godine otkrio više od 680.000 migranata koji ilegalno žive u zemlji, dok je broj stranaca koji traže azil u zemlji dostigao rekordnih 137.000.
Nedeljni karavan bio je najveći od juna 2022, kada je grupa slične veličine otišla dok je Bajden bio domaćin liderima u Los Anđelesu na Samit Amerike. Još jedan marš je otišao iz Meksika u oktobru, poklopivši se sa samitom koji je organizovao Lopez Obrador na kojem se razgovaralo o migrantskoj krizi sa regionalnim liderima. Mesec dana kasnije, 3.000 migranata blokiralo je više od 30 sati glavni granični prelaz sa Gvatemalom.