Sa novogodišnjim praznicima sve bliže, deca širom sveta sastavljaju liste igračaka koje se nadaju da će pronaći pod jelkom, donesene od strane Deda Mraza. Međutim, dok igračke pružaju deci priliku za učenje, razvijanje mašte i socijalizaciju, postoji tamna strana industrije igračaka koja ima ozbiljan ekološki i emocionalni uticaj.
Studije su pokazale da čak 80% svih igračaka završava na deponijama, spalionicama ili u okeanima. Industrija igračaka koristi 40 tona plastike na svaki milion dolara prihoda, što ima ozbiljan ugljenični otisak. Ova situacija postavlja paradoks između pozitivnog uticaja igračaka na razvoj dece i negativnog uticaja na životnu sredinu.
Oglašivači dodatno komplikuju ovu situaciju, koristeći taktike koje stvaraju emocionalnu vezanost dece za brendove igračaka. Ova veza, bilo sa hranom, zabavom, odećom ili muzikom, često dovodi do neodoljive želje dece da poseduju određene proizvode.
Deca su naročito ranjiva na ove marketinške strategije, a oglašivači to koriste, podstičući ih da nagovaraju roditelje na kupovinu. Ova „moć dosađivanja“ kod dece često postaje izražena između devete i jedanaeste godine, kada postaju svesna brendova i društvene vrednosti koju brendovi predstavljaju.
Iako su deca izložena ovim marketinškim taktikama, istraživanja pokazuju da njihova sposobnost razumevanja klimatskih promena može delovati kao protivotrov. Deca pokazuju empatiju i zainteresovanost za klimatske probleme, često predlažući rešenja i izražavajući anksioznost zbog situacije.
Psihološko društvo Irske odgovorilo je na poziv UN-a o poboljšanju zakona o pravima deteta, a istraživači su objavili pregledni rad o mentalnom zdravlju dece izložene štetnim uticajima na životnu sredinu.
Roditelji se sada pozivaju da aktivno razgovaraju sa decom o uticaju igračaka na životnu sredinu, potraže ekološke oznake i podrže brendove koji praktikuju održivost. Takođe, podstiče se uključivanje dece u debatu o klimatskim promenama, dajući im priliku da izraze svoje stavove i rešenja.
Ohrabrivanje dece da dele svoje igračke sa onima kojima su potrebne, posebno uoči Božića, može biti korak ka smanjenju otpada. Takođe se naglašava važnost stvaranja bezbednih prostora za diskusiju, gde deca mogu razvijati kritičko razmišljanje o marketinškim strategijama.
Pored toga, roditelji mogu podržati igračke koje imaju ličnu priču ili dodatak, što često produžava interesovanje dece za njih. Na taj način, osnaživanje dece da donose odluke o svojim igračkama može doprineti smanjenju negativnih uticaja reklamiranja na njihovo blagostanje. Ova pravila i preporuke pozivaju na promišljeno i odgovorno pristupanje kupovini igračaka tokom praznične sezone.