Izborno pravo je opšte, jednako i neposredno, a bez obzira na to da li imaju još neku ulogu u izbornom procesu, svi birači imaju pravo da prijave nepravilnosti ukoliko ih primete.
U zavisnosti od vrste izbora nepravinosti se mogu prijaviti lLokalnoj izbornoj komisiji kada su u pitanju lokalni izbori, zatim Republičkoj izbornoj komisiji kada se radi I izborima za Skupštinu Srbije, Agenciji za sprečavanje korupcije kada je u pitanju zloupotreba javnih resursa i neregularnosti u finansiranju kampanje I Ministarstvu unutrašnjih poslova i Tužilaštvu u slučaju krivičnih dela.
Takođe, nevladina organizacija CRTA oziva građane da neregularnosti prijave na [email protected] ili na broj 063/591-585.
Prigovor ili prijava moraju sadržati sledeće elemente:
– Naziv i adresu institucije kojoj se obraća građani – RIK, lokalna izborna komisija, Agencija za sprečavanje korupcije…
– Datum i vreme podnošenja prigovora;
– Lične informacije podnosioca – ime i prezime, adresa, kontakt telefon i/ili imejl adresa, status – birač, kandidat ili podnosilac izborne liste u slučaju da se prigovor podnosi izbornim komisijama, i JMBG;
Povezane vesti CESID: Šta građani mogu da urade ukoliko je ugrožena tajnost glasa na glasačkom mestu Izbori 2023 12. dec 2023 1 Izbori 2023 12. dec 2023 1 Vodič kroz izbore 2023: Za koga sve glasamo i šta je sve zabranjeno na biračkom mestu Izbori 2023 09. dec 2023 8 Izbori 2023 09. dec 2023 8 Na glasačkom listiću 18 opcija: Koje sve izborne liste učestvuju na parlamentarnim izborima? Izbori 2023 pre nekoliko minuta Izbori 2023 pre nekoliko minuta
– Osnov prigovora, odnosno priroda prigovora npr. propagiranje neke stranke na biračkom mestu ili zloupotreba zvaničnih sastanaka funkcionera za izbornu kampanju ili davanje ili primanje mita u vezi sa glasanjem…);
– Detaljno objašnjenje situacije – kada se i gde se dogodila nepravilnost – datum i precizno vreme; broj i naziv biračkog mesta, ukoliko se nepravilnost dogodila na biračkom mestu; ime i/ili kontakt podatke osobe koja je učinila nepravilnost, ali sao u slučaju ukoliko je poznto ili broj odluke ili rešenja koje je nezakonito, kao i drugi detalje koji su od važnosti za objašnjenje situacije;
– Dokazi – kopija dokumenata, video ili audio zapis i sl.
– Potpis
Neke institucije nemaju mogućnost da reaguju po sopstvenoj inicijativi, zbog čega je veoma važno da se prijavi svaka nepravilnost ili nedozvoljeni pritisak budu unete u Zapisnik o radu biračkog odbora.
U slučaju nepravilnosti u vezi sa glasanjem može se koristiti slobodnu forma u kojoj bi bili navedeni svi gorepomenuti elementi.
Prijave zbog zloupotrebe javnih resursa i neregularnosti u finansiranju kampanje mogu se sastaviti u slobodnoj formi, uz obavezno navođenje prethodnih elemenata, a isto važi i za krivična dela. U poslednjem slučaju, može se direktno kontaktirati lokalna policijska stanica, gde ćete pružaju sve tražene informacije.
Republička i lokalne izborne komisije moraju da odluče o prigovorima u roku od 48 sati od momenta prijema prigovora a rešenja se dostavljaju svim stranama. Republičku izbornu komisiju možete kontaktirati telefonom na +381 11/3026–000, odnosno mejlom na: [email protected] ili [email protected] .
Agencija za sprečavanje korupcije mora da odluči u roku od pet dana od dana kada je pokrenuta procedura po službenoj dužnosti, ili od dana kada je primljena prijava.
Agenciju možete kontaktirati telefonom na +38111/41-49-100, odnosno mejlom na: [email protected] .
MUP i Tužilaštvo nemaju rok za odgvor pošto su u pitanju kirivična dela.
U slučaju nezadovoljavajuće odluke građani imaju pravo na žalbu protv svakog rešenja izbornih komisija i Agencije za sprečavanje korupcije uloži žalba. Za žalbe je nadležan Upravni sud. Žalbe se izjavljuju u roku od 48 sati, preko RIK-a u slučaju nacionalnih izbora, odnosno direktno Upravnom sudu u slučaju lokalnih izbora.
Najčešće pominjane nepravilnosti su vođenje paralelnih evidencija unutar i oko biračkih mesta, narušavanje tajnosti glasanja, pritisci na birače i kupovina glasova.
Vođenje paralelnih evidencija – Paralelne evidencije podrazumevaju paralelne biračke spiskove koje koriste neovlašćena lica za kontrolu glasanja, navodi RSE. Tako stranke kontrolišu ko je i za koga glasao.
Kupovina glasova može biti direktna – kada se biračima nudi novac ili druga vrsta nadoknade za glas na izborima, ili indirektna – kada političke stranke i koalicije organizuju besplatne lekarske preglede, izlete, dele humanitarnu pomoć.
Pritisci na birače mogu biti, pretnje gubitkom posla, uskraćivanjem socijalne pomoći ili nekih drugih prava, fizičkim ili psihološkim nasiljem kako bi glasali za određenu listu, prisustvovali stranačkom mitingu, dali donaciju stranci…
Zloupotreba javne funkcije (funkcionerska kampanja) – ako javni funkcioneri, pred izbore, zasluge za projekte koji se finansiraju novcem građana pripisuju svojim političkim strankama ili na drugi način pozivaju građane da glasaju za određenog kandidata ili listu.
