Podmorske vulkanske erupcije čine više od tri četvrtine ukupnog vulkanizma na Zemlji, ali retko vidimo uticaje.
Erupcija Hunga Tonga-Hunga Ha’apai 2022. godine bila je dramatičan izuzetak. Njegova bijesna eksplozija iz plitkih voda probila je površinu okeana i probila stratosferu, stvarajući nabijeno svjetlo i atmosferski udarni talas koji je nekoliko puta obišao globus.
Ali posledice su bile mnogo više nego što su satelitski snimci mogli da snime ili što bi posmatrači mogli izvesti.
Znamo koliko je ljudi nanela ova eksplozija, ali sada nova studija koja istražuje podvodne uticaje erupcije Hunga-Tonga detaljno opisuje koliko je žestoko eksplozija otvorila morsko dno, pokidala podmorske kablove i ugušila morski život.
„Erupcija izaziva dramatične promene nivoa hranljivih materija i kiseonika u vodi koje bi mogle imati povratne informacije koje tek treba da razumemo“, kaže prva autorka Sarah Sibruk, morski biohemičar sa Nacionalnog instituta za vodu i atmosferu Novog Zelanda.
Sa sedištem na Novom Zelandu, zemlji koja je blisko upoznata sa podvodnim vulkanima, Sibruk i njene kolege uporedile su istraživanja mapiranja morskog dna sprovedena tri meseca nakon erupcije u januaru 2022. sa podacima prikupljenim iz istog područja između 2015. i 2017. godine.
„Dok su uticaji okeana koji nastaju usled vulkanskih erupcija obično skriveni od pogleda“, pišu istraživači u svom radu, „mi pokazujemo da mogu imati velike posledice, uključujući rasprostranjeni gubitak morskog života i oštećenje kritičnih telekomunikacionih veza morskog dna, sa negativnim socio-ekonomskim uticaji“.
Tim je takođe sakupio mnoštvo podataka sa brodskog sonara, jezgara sedimenta, geohemijskih analiza, uzoraka vodenog stuba i video snimaka kako bi prikazao razorno snažan preokret.
„Ranije nisu postojali takvi podaci za događaj na nivou erupcije vulkana Hunga 2022.“, pišu Sibruk i njegove kolege.
„Većina potopljenih vulkana je loše mapirana“, dodaju oni, opisujući podvodne uticaje plitkovodnih vulkana u blizini naseljenih ostrva kao „glavnu slepu tačku“ u proceni rizika i spremnosti.
Njihove analize pokazuju da je najmanje 6 kubnih kilometara (km 3 ) morskog dna izgubljeno unutar kaldere – 20 puta više od eruptivne zapremine erupcije planine Sent Helens 1980. – i dodatnih 3,5 km 3 materijala je eksplodirano iz vulkana Hunga potopljenih bokova.
Da to stavimo u perspektivu, prethodne studije erupcije Hunga Tonga-Hunga Ha’apai procenile su da je 1,9 km 3 (ili 2.900 megatona) materijala izbačeno u atmosferu.
To ostavlja otprilike četiri petine izbačenog materijala u okeanu; materijal koji je usmeravan u brze tokove gustine koji su izvlačili tragove duboke 30 metara u morskom dnu i akumulirali na nekim mestima debljine 22 metra (72 stope).
Video snimci pokazuju da je veći deo morskog dna u blizini kaldere lišen morskog života ili ugušen u pepelu tri meseca nakon erupcije.
Ali neke refugije za divlje životinje otkrivene su na obližnjim podmorskim planinama gde je topografija štitila životinje od spoljašnje eksplozije. Ove refugije mogu pomoći u oporavku zajednica na morskom dnu, iako istraživači očekuju da će oporavak biti spor.
Utvrđeno je da veoma fini vulkanski pepeo zamućuje vodeni stub na dubinama od 200 metara (655 stopa) do 20 kilometara od kaldere. Ako se ti perjanici nastave, to bi moglo imati još nepoznate uticaje na sigurnost hrane za nacije pacifičkih ostrva.
„Buduće praćenje, kako samog vulkanskog zdanja, tako i okolnog morskog dna i staništa, neophodno je da bi se čvrsto utvrdila otpornost i oporavak i ljudskih i prirodnih sistema na velike podmorske erupcije“, kaže Sibruk.
„To će takođe pomoći u široj proceni rizika koje predstavljaju mnogi slični potopljeni vulkani koji postoje širom sveta.
2012. godine naučnici su zamalo propustili najveću erupciju dubokog okeana u zabeleženoj istoriji. Eksplozija je izbila iz ranije malo poznatog podmorja Havre na ostrvima Kermadek koja se nalaze severno od Novog Zelanda prema Tongi.
Barem sada imamo oko na ova dva, ali procenjuje se da postoji oko 100.000 neucrtanih podvodnih vulkana još uvek tamo u ponoru.