Za većinu nas, kosa prirodno gubi pigment kako starimo. Često mislimo da stres takođe može da igra ulogu, ali do nedavno, to se zapravo nije pokazalo kod ljudi; studija iz 2021. konačno je donela neke dokaze na sto.
Seda i bela kosa je obično uzrokovana pigmentnim ćelijama u našim folikulima dlake koje polako odumiru kako starimo, što znači da postoji nedostatak pigmenta melanina. Međutim, postoje dokazi da i drugi faktori mogu uticati na proizvodnju melanina.
Dok su naučnici uspostavili vezu između stresa i sede kose kod miševa, nikada nije konačno dokazano da se to dešava kod ljudi. Studija iz 2021. godine, koja uključuje 14 volontera, nudi čvrste dokaze da se to zaista dešava.
Štaviše, čini se da kada su ljudi pod manjim stresom, boja kose može da se vrati – i dok istraživači ne sugerišu da se sedilo povezano sa godinama može poništiti, ovi nalazi bi nas mogli naučiti nešto o biološkim procesima starenja.
„Razumevanje mehanizama koji omogućavaju starim sedim dlačicama da se vrate u njihova mlada pigmentirana stanja moglo bi dati nove tragove o fleksibilnosti ljudskog starenja uopšte i o tome kako na njega utiče stres“, rekao je Martin Picard, vanredni profesor bihejvioralne medicine na Univerzitetu Kolumbija. , još u junu 2021.
14 zdravih učesnika u ovoj studiji imali su između 9 i 65 godina i već su imali neke znake sede ili bele u kosi. Istraživačima je trebalo dve i po godine da ih regrutuju, što vam govori da se ovi nalazi ne odnose nužno na veliki deo populacije.
Koristeći specijalno razvijenu tehniku skeniranja visoke rezolucije, dlake dobrovoljaca su analizirane na znake gubitka pigmenta. Pored primetnijeg sivenja, skeniranje je otkrilo vrlo male varijacije u boji, pokazujući da kada je gubitak pigmenta počeo, nije se uvek nastavio.
Kada su upoređivali varijacije boja sa dnevnicima stresa koje je popunila šačica volontera – evidencije stresnih i nestresnih vremena u poslednjih 12 meseci – istraživači su primetili izvesnu korelaciju između ciklusa stresa i promena u pigmentaciji kose u nekim studijama. učesnika.
„Postojala je jedna osoba koja je otišla na odmor, a pet dlaka na glavi te osobe se vratilo u tamu tokom odmora, sinhronizovano u vremenu“, rekao je Pikar.
Istraživači su analizirali stotine proteina unutar vlasi, pronalazeći vezu između belih dlaka i više proteina povezanih sa mitohondrijama – indikatora upotrebe energije i metaboličkog stresa. Ovu vezu su naučnici uočili ranije i podržava ideju da stres izaziva promene u boji kose.
Koristeći matematički model da proširi svoje rezultate na veći broj ljudi i uzrasta, tim sugeriše da sede i bele dlake zaista mogu da povrate svoju boju u nekim okolnostima. Iako je ovo u suprotnosti sa drugom studijom na miševima, razlike u biologiji folikula dlake između miševa i ljudi mogu objasniti kontradikciju.
Ideje koje se ovde istražuju nisu potpuno nove, ali studija predstavlja neke od najčvršćih dokaza za gubitak pigmentacije kose izazvan stresom i kako to može biti privremeno.
Međutim, kao što mala veličina uzorka ukazuje, ovo se neće odnositi na sve – istraživači kažu da će verovatno postojati prag biološke starosti za kosu koja postaje sijeda, što stres i drugi biološki faktori mogu gurnuti folikule dlake ranije.
„Ne mislimo da će smanjenje stresa kod 70-godišnjaka koji je godinama bio sed zatamniti njihovu kosu ili da će povećanje stresa kod 10-godišnjaka biti dovoljno da im kosa pređe preko granice sijede“, rekao je Picard.