Alchajmerova bolest i srodni oblici demencije su uobičajeni jer Centri za kontrolu i prevenciju bolesti izveštavaju da 5,8 miliona ljudi u Sjedinjenim Državama živi sa ovim bolestima. Očekuje se da će ovaj broj porasti na 14 miliona do 2060. godine.
Ali koja je razlika između Alchajmerove bolesti i demencije?
„Demencija je globalni pojam koji se generalno odnosi na gubitak pamćenja ili kognitivnih poremećaja koje ljudi primećuju“, rekla je Beki Brisaher, vanredni profesor na Odseku za farmaciju i nauke o zdravstvenim sistemima na Univerzitetu Northeastern.
„Alchajmerova bolest je specifična bolest. (Demencija) je više vrsta sindroma, što znači da je velika. Obuhvata gomilu različitih karakteristika“, dodao je Brizaher.
Prema Alchajmerovom udruženju, Alchajmerova bolest je najčešći tip demencije, uzrokovan rastom plakova i zapetljavanja u mozgu koji dovode do smrti nervnih puteva.
Ali demenciju mogu izazvati i neurodegenerativne bolesti poput Hantingtonove i Parkinsonove bolesti. Demenciju takođe mogu izazvati stanja koja dovode do nedostatka protoka krvi i kiseonika u mozgu (vaskularna demencija) ili gubitka nerava u frontalnom režnju poznatom kao frontotemporalna demencija.
„Svaka neurodegenerativna bolest može da izazove demenciju“, rekao je Nikolaj Slavov, vanredni profesor bioinženjeringa na Fakultetu inženjeringa na Univerzitetu Northeastern. „Ostale bolesti se javljaju ređe i zato su manje poznate i o njima se govori.
S obzirom da je Alchajmerova bolest najčešća od ovih bolesti, mnogi bi se mogli zapitati: Šta možete učiniti da sprečite Alchajmerovu bolest?
Nažalost, ne postoji jednostavan odgovor. U igri su genetski faktori rizika, rekao je Slavov, kao i oni na koje utiču izbori načina života. Nauka nije utvrdila šta nadmašuje drugo.
Postoji niz faktora koji su povezani sa manjim rizikom od dobijanja demencije, kao što su viši nivo obrazovanja i mediteranska ishrana, koja se fokusira na integralne žitarice, voće, povrće i zdrave masti.
„Aktivan način života, vežbanje i zdrav život imaju tendenciju da odlažu početak Alchajmerove bolesti i smanjuju verovatnoću“, rekao je Slavov.
Starost je takođe važan faktor rizika. Ljudi imaju veće šanse da dobiju demenciju što su stariji. Ali koja je razlika između normalnog zaborava i ozbiljnijeg problema? Brizaher to ovako kaže: Normalno je zaboraviti ime nekog udaljenog poznanika. Ali nije normalno zaboraviti nekog bliskog člana porodice ili prijatelja.
„To je konstantan nedostatak pamćenja, a ne s vremena na vreme, nemogućnost da se setite stvari kojih ste se nekada sećali“, dodaje Brizaher. „Zato obično ono što primećujemo (kao rani simptom) je da se ljudi izgube. Mogu da se izgube na veoma poznatim mestima koja generalno poznaju, ali više ne mogu da pristupe poznatom.“
Ovaj gubitak pamćenja napreduje do tačke u kojoj pacijenti nisu u stanju da funkcionišu nezavisno, rekao je Brisacher.
„Demencija je progresivna“, dodala je ona. „Počinje blago, samo nekoliko različitih simptoma, a onda ide nizbrdo i nikad vam nije bolje. To je hronično i biće vam samo još gore.“
Nema ničega što bi preokrenulo gubitak pamćenja. Slavov je rekao da je nedostatak razumevanja molekularnih mehanizama Alchajmerove bolesti posebno otežavao njeno rešavanje. Ali postoje tretmani za usporavanje progresije. Ovo istraživanje i rezultirajući tretmani mogu pomoći pacijentima koji imaju demenciju iz drugih uzroka osim Alchajmerove.
„Ako razumemo mehanizme (Alchajmerove), mislim da bi mogao da bude efikasan u drugim oblicima demencije kao što je Hantingtonova bolest ili druge bolesti, onda se i tamo može testirati“, rekao je Slavov. „Nije isključeno da bi moglo doći do preokreta u određenom stepenu. Nije jasno da li je to moguće, ali … ako možemo da smanjimo upalu i poboljšamo fiziološko stanje preostalih neurona, možda je moguće da imamo tretman koji rezultira poboljšanjem.“
