Rezultati nove meta-analize pokazuju da intravenska terapija tečnostima (IV) korišćenjem balansiranih rastvora umesto uobičajeno korišćenog fiziološkog rastvora može smanjiti rizik od bolničke smrti kritično bolesnih pacijenata za 4%.
Nalazi iz BEST-Living studije predstavljeni su na Forumu za kritičnu negu Kanada (CCCF 2023) i istovremeno objavljeni u The Lancet Respiratory Medicine.
Profesor Simon Finfer AO, lekar intenzivne nege, profesor na Institutu Džordž za globalno zdravlje i pomoćni profesor, UNSV Sidnej – koji je bio stariji autor rada – rekao je da rezultati podržavaju važnu ulogu izbora tečnosti IV u lečenju pacijenata na intenzivnoj nezi.
„Naše istraživanje pokazuje da su uravnotežene tečnosti bolji tretman za većinu pacijenata na intenzivnoj nezi i da su povezane sa nižim stopama smrtnosti od fiziološkog rastvora“, rekao je on.
„Iako su pozitivni efekti bili skromni, ovi dokazi mogu pomoći kliničarima da donesu bolje informisane odluke o tome koje intravenske tečnosti da koriste za svoje pacijente u kritičnoj nezi i povećaju šanse da većina pacijenata preživi svoju kritičnu bolest.“
Skoro svi pacijenti primljeni u jedinicu intenzivne nege zahtevaće intravenske tečnosti kao deo njihovog standardnog lečenja. Ove tečnosti mogu biti sastavljene od fiziološkog rastvora (0,9% natrijum hlorida) ili izbalansiranih kristaloida, koji više odgovaraju hemiji ljudske krvi.
Međutim, nijedno pojedinačno ispitivanje izbalansiranih rastvora u odnosu na fiziološki rastvor do danas nije prijavilo statistički značajan efekat na mortalitet.
Da bi ovo detaljnije ispitala, međunarodna grupa istraživača analizirala je podatke koji su uključivali 34.685 pacijenata u šest kliničkih ispitivanja sprovedenih u SAD, Australiji, Novom Zelandu i Brazilu.
Otkrili su 4% relativno smanjenje šanse za umiranje kada su pacijentima davali uravnotežena rešenja. Među pacijentima na izbalansiranim rastvorima, 16,8% je umrlo u bolnici, u odnosu na 17,3% koji su primali fiziološki rastvor, što sugeriše da je jedan život spašen na svakih 250 lečenih pacijenata.
Pored toga, 5,6% pacijenata je zahtevalo terapiju zamene bubrega (dijalizu) u grupi sa ravnotežom, u poređenju sa 5,9% pacijenata kojima je dodeljen fiziološki rastvor.
Naomi Hammond, šef programa kritične nege na Institutu Džordž i vanredni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sidneju, rekla je da postoji važno upozorenje da je u maloj podgrupi pacijenata sa traumatskim povredama mozga rizik od smrti bio veći sa izbalansiranim rešenjima (19,1% ) naspram fiziološkog rastvora (14,7%).
„Iako su rezultati pokazali da generalno, postoji velika verovatnoća da je upotreba izbalansiranih rastvora u poređenju sa fiziološkim rastvorom povezana sa smanjenom smrtnošću u bolnici i manjom potrebom za terapijom zamene bubrega – ili dijalizom – videli smo da kod pacijenata sa traumatskom povredom mozga, uravnotežena rešenja verovatno povećavaju smrtnost“, rekla je ona.
„Međutim, uravnotežena rešenja su generalno skuplja od fiziološkog rastvora i u okruženjima gde su resursi ograničeni i postoji veći disparitet između cene uravnoteženih i slanih rastvora, takva korist se možda neće smatrati isplativom.“
BEST-Living studija će se ponavljati svake godine kako bi se u svoju analizu uključili novi prihvatljivi podaci o ispitivanju.