Procenjuje se da se oko 50.000 olupina broda može naći oko obale Velike Britanije i delovalo je kao skriveno utočište za ribe, korale i druge morske vrste u oblastima koje su još uvek otvorene za destruktivni ribolov sa dna, pokazalo je novo istraživanje.
Mnoge od ovih olupina ležale su na morskom dnu duže od jednog veka i služile su kao odvraćanje ribara koji koriste pridnenu vučnu koču da obezbede svoj ulov.
Kao rezultat toga, dok su mnoga područja morskog dna značajno oštećena u područjima velikog ribolovnog pritiska, morsko dno u i oko brodskih olupina ostaje uglavnom neoštećeno.
Novo istraživanje je otkrilo da je prosečna gustina morskog života u područjima koja su još uvek otvorena za kočarenje bila 240% veća u okviru olupina nego na lokacijama koje se aktivno koriste za ribolov vučenim na dnu.
U delovima morskog dna u radijusu od 50 metara od olupina, razlika je bila još veća sa gustinom morskog života za 340% većom nego na kontrolnim mestima.
Nasuprot tome, na lokacijama koje su zatvorene za kočarenje, brojnost je bila 149% veća nego na olupini i 85% veća nego na morskom dnu u radijusu od 50 m od olupine.
Studija, koju su sproveli Univerzitet u Plimoutu i fondacija Blue Marine, objavljena je u časopisu Marine Ecologi, i prva je koja pokazuje povećanu ekološku važnost brodskih olupina – i područja koja ih okružuju – u oblastima velikog pritiska ribolova.
Dženi Hikman, vodeći autor studije, završila je istraživanje u okviru svog programa zaštite mora na Univerzitetu u Plimutu.
Ona je rekla: „Industrijska upotreba ribolovne opreme koja se vuče na dnu bila je uobičajena od 1800-ih i značajno je promenila morske zajednice i usluge ekosistema. Izvan zakonske zaštite, samo područja koja su nepristupačna za kočare imaju bilo kakvu zaštitu, zbog čega su mesta olupina brodova retko podležu pritisku koče. Pošto su mnogi in situ više od 100 godina, oni nude osnovnu liniju ekološkog potencijala kada se pritisak koče smanji ili ukloni.“
Istraživanje je sprovedeno oko pet brodoloma u blizini obale Bervikšira, za koje se smatra da su potonule krajem 19. i početkom 20. veka.
Napravljeni od niza različitih materijala, oni se nalaze između 17 i 47 metara ispod površine okeana, pri čemu su neki u područjima otvorenim za ribolov na dnu, a drugi u oblastima u kojima su neke vrste ribolova ograničene.
Istraživački timovi, uz podršku lokalnih posada čamaca, prikupili su video snimke olupina broda, okolnog radijusa od 50 metara i kontrolnih lokacija udaljenih više od 150 metara od mesta olupine.
Zatim su procenjeni snimci svih lokacija, sa istraživačima, koji su bili posebno zainteresovani da pronađu vrste za koje se smatra da su ranjive na kočarenje ako se dozvoli da se nastavi.
Joe Richards, menadžer projekta u Škotskoj za Blue Marine Foundation i jedan od koautora studije, rekao je: „Dugo se smatralo da olupini broda mogu igrati važnu ulogu u obezbjeđivanju utočišta za korištenje morskih vrsta. Sjajno je vidjeti ovo dokazano u ovoj studiji. Istraživanje pruža i uvid u to šta bi moglo biti moguće ako se ribolovna aktivnost vuče na dnu smanji. Ovo doprinosi našem širem razumevanju potencijala brodoloma da doprinesu oporavku i poboljšanju ekosistema, s obzirom na sam broj pronađenih na morskom dnu. “
Univerzitet i Blue Marine Foundation su radili zajedno dugi niz godina na ispitivanju prednosti zaštićenih morskih područja (MPA).
Ovo je uključivalo studije u MPA u zalivu Lajm – na južnoj obali Engleske – koje su pružile temeljne dokaze za trenutni pristup vlade Ujedinjenog Kraljevstva upravljanju MPA.
Istraživači kažu da najnovija studija pokazuje važnost uračunavanja olupina u buduće planove očuvanja, ali i prednosti statusa zaštićenih morskih područja (MPA).
Dr Emma Sheehan, vanredni profesor ekologije mora i viši autor, dodala je: „Poslednjih godina, Velika Britanija je napravila značajne korake u pogledu mera zaštite morskog okruženja. Ima još mnogo toga da se uradi da bi se postigao cilj da se 30% okeana zaštićeno je do 2030. godine, ali ako želimo da se približimo tome, potrebni su nam detaljni dokazi o tome šta naš okean čini tako posebnim i sve postojeće inicijative koje dobro funkcionišu. Ova studija se zasniva na našem postojećem radu u tom pogledu i naglašava uticaj prošlih ljudskih aktivnosti koje zapravo imaju pozitivan uticaj na morsko dno danas. To je nesumnjivo nešto što bi trebalo da bude uključeno u buduće planove upravljanja morem.“
