Veće količine visceralne abdominalne masti u srednjim godinama povezane su sa razvojem Alchajmerove bolesti, pokazalo je istraživanje predstavljeno sledeće nedelje na godišnjem sastanku Radiološkog društva Severne Amerike (RSNA). Visceralna mast je masnoća koja okružuje unutrašnje organe duboko u stomaku. Istraživači su otkrili da je ova skrivena abdominalna masnoća povezana sa promenama u mozgu do 15 godina pre nego što se pojave najraniji simptomi gubitka pamćenja Alchajmerove bolesti.
Prema Alchajmerovom udruženju, više od 6 miliona Amerikanaca živi sa Alchajmerovom bolešću. Predviđa se da će do 2050. ovaj broj porasti na skoro 13 miliona. Jedna od pet žena i jedan od 10 muškaraca će razviti Alchajmerovu bolest tokom svog života.
Da bi ranije pokušali da identifikuju rizike od Alchajmerove bolesti, istraživači su procenili povezanost između zapremine magnetne rezonance mozga, kao i unosa amiloida i taua na skeniranju pozitronske emisione tomografije (PET), sa indeksom telesne mase (BMI), gojaznošću, insulinskom rezistencijom i abdominalnom masnom (masnom) ) tkivo u kognitivno normalnoj populaciji srednjih godina. Amiloid i tau su proteini za koje se smatra da ometaju komunikaciju između moždanih ćelija.
„Iako su postojale druge studije koje povezuju BMI sa atrofijom mozga ili čak većim rizikom od demencije, nijedna prethodna studija nije povezala specifičnu vrstu masti sa stvarnim proteinom Alchajmerove bolesti kod kognitivno normalnih ljudi“, rekao je autor studije Mahsa Dolatshahi, dr. M.P.H., postdoktorski istraživač sa Instituta za radiologiju Malinckrodt (MIR) na Medicinskom fakultetu Univerziteta Vašington u St.
„Slične studije nisu istraživale razliku uloge visceralne i potkožne masti, posebno u pogledu Alchajmerove amiloidne patologije, već u srednjim godinama.
Za ovu studiju poprečnog preseka, istraživači su analizirali podatke od 54 kognitivno zdrava učesnika, starosti od 40 do 60 godina, sa prosečnim BMI od 32. Učesnici su bili podvrgnuti merenju glukoze i insulina, kao i testovima tolerancije glukoze. Zapremina potkožne masti (masti ispod kože) i visceralne masti merene su korišćenjem abdominalne MRI.
MRI mozga je merio debljinu kortikalne regije moždanih regiona koji su zahvaćeni Alchajmerovom bolešću. PET je korišćen za ispitivanje patologije bolesti u podskupini od 32 učesnika, fokusirajući se na amiloidne plakove i tau zaplete koji se akumuliraju u Alchajmerovoj bolesti.
Istraživači su otkrili da je veći odnos visceralne i potkožne masti povezan sa većim unosom PET tragača amiloida u prekuneusni korteks, region za koji se zna da je rano pogođen amiloidnom patologijom kod Alchajmerove bolesti. Ovaj odnos je bio gori kod muškaraca nego kod žena. Istraživači su takođe otkrili da su veća merenja visceralne masti povezana sa povećanim opterećenjem upale u mozgu.
„Predlaže se nekoliko puteva da igraju ulogu“, rekao je dr Dolatšahi. „Inflamatorne sekrecije visceralne masti – za razliku od potencijalno zaštitnih efekata potkožne masti – mogu dovesti do upale u mozgu, jednog od glavnih mehanizama koji doprinose Alchajmerovoj bolesti.“
Viši autor Cirus A. Raji, MD, Ph.D., vanredni profesor radiologije i neurologije i direktor neuromagnetne rezonance na MIR-u, primetio je da nalazi imaju nekoliko ključnih implikacija za raniju dijagnozu i intervenciju.
„Ova studija naglašava ključni mehanizam pomoću kojeg skrivene masti mogu povećati rizik od Alchajmerove bolesti“, rekao je on. „To pokazuje da se takve promene u mozgu dešavaju već u dobi od 50 godina, u proseku – do 15 godina pre nego što se pojave najraniji simptomi gubitka pamćenja kod Alchajmerove bolesti.
Dr Raji je dodao da rezultati mogu ukazivati na visceralnu masnoću kao cilj lečenja za modifikovanje rizika od buduće upale mozga i demencije.
„Prelazeći dalje od indeksa telesne mase u boljem karakterizaciji anatomske distribucije telesne masti na MRI, sada imamo jedinstveno bolje razumevanje zašto ovaj faktor može povećati rizik od Alchajmerove bolesti“, rekao je on.
