Za sve potencijalne vanzemaljce koji traže sopstvene vanzemaljske oblike života, Zemlja bi lakše privukla pažnju u vreme dinosaurusa nego danas.
Astrobiolog Rebeka Pejn i astronom Liza Kalteneger sa Univerziteta Kornel modelirali su poslednjih 540 miliona godina istorije Zemlje – fanerozojski eon – da vide kako su se različiti biomarkeri korišćeni za otkrivanje znakova života na velikim udaljenostima možda promenili.
Otkrili su da bi dva ključna para biomarkera bila jača pre nekih 100 do 300 miliona godina: kiseonik i metan, i ozon i metan. To se prvenstveno svodi na proliferaciju zelenila koje je tada isporučivalo znatno veći nivo kiseonika u atmosferu.
To znači da su bilo koji hipotetički vanzemaljski teleskopi koji traže lake otiske prstiju (ili spektre prenosa) mogli mnogo lakše uočiti našu planetu tokom jure nego što bi to mogli učiniti danas.
„Laki otisak prsta na savremenoj Zemlji bio je naš šablon za identifikaciju potencijalno nastanjivih planeta, ali je bilo vremena kada je ovaj otisak prsta bio još izraženiji – bolji u pokazivanju znakova života“, kaže Kalteneger.
„Ovo nam daje nadu da bi možda bilo malo lakše pronaći znake života – čak i velikog, složenog života – negde drugde u kosmosu.“
Sve vrste faktora utiču na količinu kiseonika u atmosferi, od nivoa šumskog pokrivača na kopnu do različitih vrsta morskih vrsta u okeanu i dominantnih vremenskih prilika.
Za veći deo poslednjih 400 miliona godina, smatra se da je nivo kiseonika u atmosferi bio u rasponu od 16-35 procenata. Ovo je poznato kao ‘prozor za vatru’: sve manje i vatre ne bi palile, više i bilo bi ih veoma teško ugasiti.
„Fanerozoik je samo poslednjih 12 posto Zemljine istorije, ali on obuhvata skoro sve vreme u kome je život bio složeniji od mikroba i sunđera“, kaže Pejn.
Astronomi pretražuju i ostatak Univerzuma u potrazi za istim svetlim otiscima prstiju, tražeći znake atmosfere koja može da podrži oblik života koji nam je možda poznat. Sada znamo kako bi planeta iz fanerozoika trebalo da izgleda, ta pretraga može biti preciznija.
Sa naprednom tehnologijom na svemirskom teleskopu Džejms Veb (JVST), naučnici sada imaju mogućnost da analiziraju atmosferu egzoplaneta, iako još uvek ne možemo biti sigurni da će se život razvijati na isti način kao na Zemlji.
„Nadajmo se da ćemo pronaći neke planete koje trenutno imaju više kiseonika od Zemlje, jer će to samo malo olakšati potragu za životom“, kaže Kalteneger.
„I ko zna, možda ima i drugih dinosaurusa koji čekaju da budu pronađeni.“
