Razdvajanje podataka o smrtnosti odraslih stanovnika Havaja i Pacifičkih ostrva od odraslih azijskih Amerikanaca otkriva velike razlike u tome kako kardiovaskularne bolesti utiču na ove populacije, prema novoj analizi.
Kardiovaskularna smrtnost kod domorodaca Havaja i stanovnika pacifičkih ostrva znatno je veća od onih za odrasle azijske Amerikance, odmah iza onih za odrasle crnce, pokazuje istraživanje. Nalazi će biti predstavljeni u subotu na naučnim sesijama Američkog udruženja za srce 2023. u Filadelfiji. Oni se smatraju preliminarnim sve dok se puni rezultati ne objave u časopisu sa recenzijom.
„Verujemo da je veliki teret smrti od kardiovaskularnih bolesti među starosedeocima Havaja i Pacifičkih ostrva u Sjedinjenim Državama istorijski nedovoljno cenjen“, rekla je vodeći istraživač dr Rebeka Vudraf, epidemiolog iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u Atlanti. Analiza je urađena u saradnji sa Univerzitetom Havaja u Manoi u Honoluluu.
To je zato što su istorijski njihovi podaci bili grupisani sa podacima odraslih azijskih Amerikanaca u istraživanju i nadzoru javnog zdravlja, „iako su ove populacije različite u pogledu istorijskih, kulturnih, jezičkih i zdravstvenih faktora“, rekao je Vudraf. Zbog veće veličine azijske populacije, spajanje dve grupe zajedno „potencijalno prikriva važne razlike“, rekla je ona.
Rasne kategorije za umrlice u SAD su izmenjene 2018. godine, podelivši dve grupe. Studija je analizirala podatke od tog podela za hiljade smrtnih slučajeva povezanih sa kardiovaskularnim bolestima u SAD za odrasle od 35 i više godina, upoređujući stope mortaliteta za osobe identifikovane samo kao starosedeoci Havaja i Pacifičkih ostrva sa odraslim Azijatima, odraslima crncima i odraslima u SAD uopšte.
Stopa kardiovaskularnog mortaliteta za odrasle Havajske i Pacifičke Ostrvljane u jednoj rasi bila je 86% viša od one kod odraslih Amerikanaca azijskog porekla i druga iza odraslih crnaca, pokazala je analiza. To je bilo 7% više od ukupne stope smrtnosti od srčanih bolesti i moždanog udara među odraslima u SAD.
Nasuprot tome, prema Kancelariji za zdravlje manjina pri američkom Ministarstvu zdravlja i socijalnih usluga, Amerikanci azijskog porekla imaju neke od najnižih stopa srčanih bolesti u SAD. Manja je verovatnoća da će imati ili umrijeti od srčanih bolesti nego njihovi ne-Hispanolci vršnjaci bele rase i generalno imaju niže stope kardiovaskularnih faktora rizika, kao što su gojaznost, pušenje i visok krvni pritisak.
Kombinovanje tako različitih grupa otežava procenu zdravstvenih rizika za svaku populaciju, rekla je dr Lata Palaniapan, lekar interne medicine i profesor kardiovaskularne medicine na Univerzitetu Stanford u Kaliforniji. Ona nije bila deo studije.
„Kada agregiramo podatke za (različite) grupe, propuštamo važne signale za kardiovaskularne bolesti“, rekla je ona. „Više od 40 različitih etničkih podgrupa uključeno je u kategoriju američkih azijskih i domorodaca sa Havaja/pacifičkih ostrva. Od ključne je važnosti da se ove grupe razdvoje što je više moguće kako bismo pružili jasnu sliku zdravstvenih rizika za ove različite grupe, kako bismo mogli bolje predviđanje, prevenciju i lečenje za različite populacije.“
Vudraf i njene kolege su rekli da više faktora, uključujući istoriju ugnjetavanja, može dovesti do viših stopa smrtnosti među odraslim stanovnicima Havaja i Pacifika.
„Zdravstveni ishodi među domorodačkom populacijom Havaja i Pacifičkih ostrva verovatno su bili oblikovani nasleđem zapadnog kolonijalizma pacifičkog regiona, koji je uključivao gubitak matične zemlje, kulturne prakse i asimilaciju dominantnoj kulturi“, rekla je ona. „Rezultirajuća istorijska trauma duboko je promenila ekonomsku realnost i uslove životne sredine starosedelaca Havaja i stanovništva Pacifika, doprinoseći visokoj prevalenciji hroničnih bolesti i srodnim faktorima rizika.
Oni takođe doživljavaju društvene stresore kao što su diskriminacija i ograničene mogućnosti da se uključe u ponašanja za koja se zna da smanjuju kardiovaskularni rizik, uključujući zdravu ishranu, ostanak fizički aktivni, upravljanje težinom i kontrolu holesterola, šećera u krvi i krvnog pritiska, rekao je Vudraf. „Takođe je moguće da odrasli stanovnici Havaja i Pacifičkih ostrva imaju manju verovatnoću da dobiju zdravstvenu zaštitu, što bi moglo dovesti do odložene prevencije, otkrivanja i lečenja akutnih ili hroničnih kardiovaskularnih bolesti“, rekla je ona.
Od srčanih bolesti i smrti od moždanog udara među domorodcima Havaja i Pacifičkih ostrva u studiji, 25% se dogodilo među odraslim domorodcima Havaja, 24% među odraslim Samoancima i 11% među odraslim Gvamancima, dok se 40% pripisuje „drugim“ stanovnicima Pacifika, što sugeriše Grupacija je i dalje preširoka, rekao je Palaniappan.
„To je grupa koju treba još više razdvojiti kako bismo mogli da identifikujemo visokorizične populacije i obezbedimo ciljane javnozdravstvene i kliničke programe za prevenciju“, rekla je ona.