Istraživači su identifikovali genetske testove koji predviđaju koji pacijenti sa rakom mogu imati koristi od lekova u kombinaciji sa hemoterapijom.
Testiranje genetskih „biomarkera“ može predvideti koji pacijenti sa rakom će verovatno imati koristi od lekova koji blokiraju popravku DNK zvanih PARP inhibitori kada se kombinuju sa hemoterapijom – postojećim pristupom lečenju raka dojke i jajnika, otkriva novo istraživanje.
Nalazi pružaju kritično sredstvo za identifikaciju oko 15% pacijenata sa rakom sa biomarkerom za koje će pristup verovatno biti efikasan, istovremeno smanjujući rizik od nepotrebnih neželjenih efekata na druge pacijente. Studija, koju su predvodili istraživači sa Instituta za medicinska istraživanja Garvan sa koautorima iz UNSV Sidneja, nedavno je objavljena u časopisu Pharmacological Research.
„PARP inhibitori su veoma efikasna terapija za mnoge pacijente sa porodičnim karcinomom dojke i jajnika, ali je odgovor kod drugih karcinoma bio mešovit,“ kaže vanredni profesor UNSV Conjoint Liz Caldon, šef laboratorije za replikaciju i stabilnost genoma u Garvanu i stariji autor studija.
„Naše istraživanje pokazuje da genetsko testiranje karcinoma može predvideti kako će pacijent reagovati na PARP inhibitore kada se koristi sa drugim terapijama raka, kako bi se pomoglo u vođenju personalizovanije terapije za pacijente i sprečilo neželjene efekte za one za koje je malo verovatno da će imati koristi.
Rak je vodeći uzrok smrti širom sveta, što predstavlja skoro 10 miliona smrti u 2020. U Australiji se svake godine dijagnostikuje više od 150.000 ljudi. Ključni pokretač raka je neispravna popravka DNK, koja sprečava normalne ćelije da poprave DNK greške koje dovode do nekontrolisane ćelijske replikacije koja je centralna za rast raka.
Dok ćelije raka imaju smanjenu funkciju popravke DNK, potrebna im je ova funkcija da bi preživele i replicirale se. PARP inhibitori su lekovi koji blokiraju enzim koji popravlja DNK, nazvan poliadenozin difosfat-riboza polimeraza, ukidajući sposobnost ćelija raka da u potpunosti popravljaju DNK i zadaju fatalan udarac koji ih navodi da se podvrgnu programiranoj ćelijskoj smrti.
„PARP inhibitori se trenutno daju pacijentima sa karcinomom jajnika koji imaju mutacije u genima BRCA1/BRCA2; međutim, klinička ispitivanja primenom tretmana na druge tipove raka dala su mešovite rezultate“, kaže Zoe Phan, dr. kandidat na Garvanu i prvi autor studije.
„Pošto ovi lekovi mogu imati ozbiljne neželjene efekte, uključujući neutropeniju – gubitak belih krvnih zrnaca – odlučili smo da utvrdimo da li bi skrining za poznate biomarkere za popravku DNK mogao pomoći u predviđanju odgovora na lečenje kada se ovi lekovi koriste uz hemoterapiju.“
Za ovu studiju, Caldonov tim je analizirao prijavljene podatke iz više od 80 kliničkih ispitivanja raka širom sveta, uključujući 2.547 pacijenata sa karcinomom dojke, jajnika, pluća i drugim rakom koji su bili na lečenju PARP inhibitorima i hemoterapiji.
Istraživači su otkrili da su pacijenti koji su imali jedan od šest biomarkera za popravku DNK – promene u ćelijama raka koje ukazuju na defektnu popravku DNK – imali smanjenu progresiju bolesti i bolje preživljavanje od onih koji nisu imali jedan od ovih markera.
„Značajno je da smo otkrili da nema koristi od dodavanja PARP inhibitora hemoterapiji za pacijente kojima nedostaju biomarkeri koje smo istraživali“, kaže Caldon.
Tim sada radi na integraciji biomarkera kao kriterijuma za uključivanje pacijenata koji idu na klinička ispitivanja za PARP inhibitore.
„U ovom trenutku, pacijenti u kliničkim ispitivanjima koja procenjuju PARP inhibitore u kombinaciji sa hemoterapijom nisu uvek odabrani na osnovu genetskih biomarkera, što znači da bi korist od ove kombinovane terapije mogla biti skrivena“, kaže Kaldon.
„Više od 15% svih pacijenata obolelih od raka verovatno ima biomarker za popravku DNK. To znači da bi hiljade pacijenata potencijalno mogle imati koristi od PARP inhibitora kao kombinovanog lečenja.
„Naš krajnji cilj je da značajno poboljšamo ishode za pacijente, ne samo usmeravanjem efikasnijih terapija, već i smanjenjem neželjenih efekata i poboljšanjem kvaliteta života.“