Istraživači iz laboratorije Jan Dobeš na Karlovom univerzitetu u Pragu došli su do značajnog otkrića otkrivajući novi imuni odgovor u crevnom epitelu. Štaviše, njihova studija ocrtava mehanizam koji kontroliše ovaj imuni odgovor.
Njihovi nalazi su nedavno objavljeni u Časopisu za eksperimentalnu medicinu u radu autora Tomaša Brabeca i drugih članova laboratorije u okviru Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta Charles. Studija je bila zajednički napor u koji su učestvovali naučnici iz laboratorija Martina Švarcera i Dominika Filipa u Češkoj akademiji nauka, kao i Jakub Abramson sa Vajcmanovog instituta u Izraelu.
U ljudskom crevu se nalazi raznovrstan niz bakterija koje igraju vitalnu ulogu u varenju, proizvodnji vitamina, pa čak i u treningu našeg imunog sistema. Odavno je utvrđeno da je ovaj mikrobiom creva od najveće važnosti za ljudsko blagostanje. Međutim, podjednako je ključno održavati strogu kontrolu nad ovim bakterijama kako bi se sprečio prekomerni rast, što može dovesti do zapaljenskih bolesti ili drugih štetnih efekata na telo.
Studija se prvenstveno fokusira na bakteriju poznatu kao SFB, koja je relativno dobro proučavana u oblasti imunologije. Iako se prvenstveno istražuje kod miševa, SFB se takođe nalazi i kod drugih kičmenjaka, uključujući ljude, iako u specifičnim kontekstima. Prevalencija SFB varira i na nju utiču faktori kao što su navike u ishrani. SFB je posebno prisutan kod dece i osoba sa inflamatornim bolestima creva.
Ova studija se fokusira na antigen-specifičan odgovor, koji je jedan od ključnih mehanizama imunog sistema. Prema Dobešu, „ćelije koje predstavljaju antigen igraju ključnu ulogu, pri čemu molekuli MHC deluju kao neka vrsta okvira za predstavljanje delova proteina iz izvora poput bakterija, inicirajući specifične imune odgovore.“
Dok su dendritične ćelije dobro poznati primeri odgovorni za ovu funkciju, ranije studije su otkrile prisustvo MHCII molekula na epitelnim ćelijama creva. Izvanredna veličina površine creva omogućava značajan broj ćelija pozitivnih na MHCII, što je donekle zbunilo da je njihova svrha ranije bila nepoznata.
„Inspiracija za studiju se pojavila na pomalo duhovit način, pošto smo i ja i Tomaš Brabec nezavisno primetili promene u MHCII u crevnom epitelu“, kaže Dobeš.
Ova slučajna veza je na kraju dovela do zajedničkih istraživačkih napora, uz neprocenjiv doprinos laboratorije Martina Švarcera, koja je mogla da obezbedi miševe bez klica i posebno ih kolonizuje sa SFB. Uprkos početnim potencijalno razočaravajućim nalazima, kaže Brabec, „tim je istrajao, koristeći sofisticirane tehnike, uključujući sekvenciranje jednoćelijske RNK, da bi sveobuhvatno razumeo ćelijske aktivnosti bez potrebe da se fokusira na prethodno opisane imune odgovore“.
Ishod njihovog nemilosrdnog istraživanja i korišćenja savremenih metodologija je identifikacija novog tipa imunog odgovora koji je posebno usmeren na SFB bakteriju. „Ovaj mehanizam odgovora liči na one koji se koriste protiv virusa i uključuje stvaranje granzima, specifičnih enzima, u T limfocitima. Posebno, u ovom scenariju, granzimi se eksprimiraju u T ćelijama aktiviranim MHCII, suprotno njihovoj tipičnoj funkciji pomagača u imunološkom sistemu“ , kaže Brabec.
U ovom kontekstu, T ćelije koje eksprimiraju granzim MHCII su postale aktivni agensi sposobni da eliminišu ćelije. Studija tako uvodi novi imuni odgovor i regulatorni mehanizam koji upravlja čitavim sistemom, pokazujući da MHCII u epitelu, T ćelije koje proizvode granzime i prisustvo SFB bakterija određuju brzinu obnavljanja crevnog epitela.
