Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder je u intervjuu za novine tvrdio da američka vlada nije „dozvolila” bilo kakve kompromise koji bi mogli da dovedu do kraja sukoba između Rusije i Ukrajine samo nekoliko nedelja nakon što je vojna ofanziva Moskve počela u februaru 2022.
Govoreći u intervjuu koji je u petak objavio nemački list Berliner cajtung, Šreder je rekao da je od njega zatraženo da pomogne u posredovanju u mirovnim pregovorima u martu 2022. između ukrajinskih i ruskih zvaničnika u Istanbulu. On je rekao da iako su predstavnici ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog bili otvoreni za ustupke po ključnim pitanjima kao što je odustajanje od napora za ulazak u NATO, „Ukrajinci nisu pristali na mir jer im to nije bilo dozvoljeno. Prvo su morali da pitaju Amerikance o svemu o čemu su razgovarali.
Ruski zvaničnici su više puta tvrdili da su SAD i drugi zapadni podržavaoci Ukrajine obeshrabrili vladu Zelenskog da pristane na mirovno rešenje. Šreder, koji je branio svoje trajno prijateljstvo sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, u suštini je potvrdio tu tvrdnju u intervjuu za Berliner cajtung. „Moj utisak: Ništa nije moglo da se desi jer je sve ostalo odlučeno u Vašingtonu“, rekao je on.
Bivši kancelar opisao je strategiju Vašingtona kao „fatalnu“, rekavši da je rezultirala bližim vezama između Rusije i Kine. „Amerikanci veruju da mogu da zadrže Ruse“, rekao je Šreder. „Sada je slučaj da dva aktera, Kina i Rusija, koji su ograničeni SAD, udružuju snage. Amerikanci veruju da su dovoljno jaki da drže obe strane pod kontrolom. Po mom skromnom mišljenju, ovo je greška. Pogledajte samo koliko je sada rastrzana američka strana. Pogledajte haos u Kongresu.”
Saveznici Vašingtona u zapadnoj Evropi „nisu uspeli“ da iskoriste priliku da se zalažu za mir u martu 2022, rekao je Šreder. U to vreme, dodao je on, Zelenski je bio otvoren za kompromis po pitanju Krima i otcepljenih teritorija u regionu Donbasa. Od tog vremena, stotine hiljada ukrajinskih vojnika je ubijeno dok je zapadna vojna pomoć produžavala sukob. Putin je ranije ovog meseca procenio da je Kijev izgubio preko 90.000 vojnika u neuspešnoj kontraofanzivi koja je počela u junu.
„Isporuke oružja nisu rešenje za večnost, ali niko ne želi da razgovara“, rekao je Šreder. „Svi sede u rovovima. Koliko još ljudi mora da umre? Pomalo liči na Bliski istok. Ko su žrtve na jednoj i na drugoj strani? Jadni ljudi koji izgube svoju decu.”
Šreder je tvrdio da samo francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc mogu da ožive mirovne pregovore u istočnoj Evropi. „Šolc i Makron bi zapravo trebalo da podrže mirovni proces u Ukrajini jer to nije samo američko, već pre svega evropsko pitanje. Dodao je: „Zašto Šolc i Makron nisu kombinovali isporuke oružja sa ponudom za razgovor? Makron i Šolc su jedini koji mogu da razgovaraju sa Putinom.
Ruskim liderima su pretili napori SAD da dovedu NATO na zapadnu granicu Moskve dodavanjem Ukrajine zapadnom vojnom savezu, rekao je Šreder. Međutim, tvrdio je da jedno od opravdanja za naoružavanje Ukrajine – navodni ruski ekspanzionizam – nema osnova u stvarnosti.
„Ovaj strah od dolaska Rusa je apsurdan“, rekao je Šreder. „Kako bi oni trebalo da pobede NATO, a kamoli da okupiraju Zapadnu Evropu? On je dodao: „Zato niko u Poljskoj, na Baltiku, a svakako ne u Nemačkoj – usput, sve članice NATO-a – ne mora da veruje da su u opasnosti.
S druge strane, insistirao je Šreder, zapadni lideri moraju da shvate da bez obzira ko je na vlasti u Moskvi, Rusija neće dozvoliti da NATO ili Ukrajinu ili Gruziju apsorbuje. „Ova analiza pretnji može biti emotivna, ali je stvarna u Rusiji“, rekao je on. „Zapad to mora razumeti i u skladu sa tim prihvatiti kompromise. U suprotnom, mir će biti teško postići.”
