Stres u detinjstvu može predvideti bol, umor i mentalne bolesti kod odraslih sa multiplom sklerozom, prema studiji koju je vodio istraživač Duke Healtha.
Nalazi, objavljeni u časopisu PLOS ONE, podržavaju napore za integrisanje nege zasnovane na traumi i skrininga na stresore u kliničku praksu. Ovo bi moglo pomoći pružaocima usluga da bolje konceptualizuju pozadinu pacijenata i potencijalne putanje bolesti kako bi stvorili personalizovane pristupe nezi pacijenata.
„Od prvobitne studije o negativnim iskustvima iz detinjstva (ACEs) kasnih 90-ih, stres i nevolje u detinjstvu su povezani sa brojnim zdravstvenim ishodima odraslih, uključujući mnoge od vodećih uzroka smrtnosti u SAD“, rekla je glavni autor dr Keri Polik. .D., klinički saradnik u Školi medicinskih sestara Univerziteta Duke. „Ovo je delimično zbog fiziološkog odgovora na stres i načina na koji on postavlja ton kako ljudi doživljavaju stres i kako se nose tokom svog života.“
Istraživači su analizirali podatke od 719 odraslih osoba sa MS-om koji su odgovorili na onlajn anketu o samoprocenjivanju koju je sprovelo Nacionalno društvo za MS. Stresori su kategorisani u emocionalne stresore, fizičke stresore i stresore životne sredine. Zatim su analizirani hijerarhijskim modeliranjem kako bi se pokazala akumulacija uz zadržavanje uvida u specifične vrste stresora.
Ova studija je jedinstvena po tome što ide dalje od stresora koji se tradicionalno mere, kao što su zlostavljanje i zanemarivanje, da bi se uhvatili faktori životne sredine kao što su nestabilnost stanovanja, diskriminacija i uticaj života u nesigurnom naselju. Ovo je takođe prva studija koja uključuje nijansirane podatke o stresoru kao što su trajanje i težina izloženosti u kontekstu kliničkih simptoma MS.
Studija je otkrila da su emocionalni i fizički stresori u detinjstvu značajno povezani sa prisustvom i ozbiljnošću umora i bola u odraslom dobu. Ekološki, emocionalni i fizički stresori bili su značajno povezani sa izazovima mentalnog zdravlja, uključujući depresiju, anksioznost, PTSP i druge psihijatrijske poremećaje.
„Iz preventivne perspektive, otkrivanje stresora koji su potencijalno najuticajniji tokom detinjstva važno je da bi se pomoglo u informisanju intervencija i napora politike za smanjenje iskustva stresa i promovisanje zdravih putanja iz detinjstva u odraslo doba“, rekao je Polick.
