Na severu Kosova i Metohije otežano snabdevanje lekovima. Nedostaju antibiotici, fiziološki rastvori, kiseonik. Bolnica u Mitrovici i dalje funkcioniše, rade se hitne hirurške intervencije, porođaji, međutim, ono što zabrinjava jeste da je pred nama evidentna humanitarna katastrofa, kaže doktor Zlatan Elek. Navodi da je i noćas zaustavljen i pretresen sanitet koji je prevozio pacijenta.
Nova kriza na severu KiM odražava se na sve sfere života, a utiče i na zdravstvene ustanove i njihovu opremljenost da građanima pruže osnovne usluge. Nije izuzeta ni vodeća ustanova, bolnica u severnom delu Kosovske Mitrovice.
Nedostaju antibiotici, fiziološki rastvori, kiseonik.
Direktor bolnice, doktor Zlatan Elek, rekao je za RTS da je situacija veoma teška jer se u Kliničko-bolničkom centru Kosovska Mitrovica troše postojeće zalihe.
„Nije ovo za nas nova kriza. Kriza za nas ovde u Kliničko-bolničkom centru nastupa sa dolaskom Aljbina Kurtija na vlast koji sprečava dovoženje lekova u KBC centar“, rekao je doktor Elek.
Prema njegovim rečima, ne nedostaju samo lekovi, nego i sanitetski materijal, infuzioni rastvori, a u zadnje vreme i kiseonik.
Ipak, bolnica i dalje funkcioniše, rade se hitne hirurške intervencije, porođaji, međutim, ono što zabrinjava, ističe doktor, jeste da predstoji evidentna humanitarna katastrofa.
„Apelujem na Međunarodnu zajednicu i Svetsku zdravstvenu organizaciju, na Unicef, Unmik i na Euleks. Međutim, do sada nisam dobio adekvatan odgovor kako ćemo se dalje snabdevati, odnosno da li će nam biti u skoroj budućnosti dopremljeni lekovi“, rekao je dr Elek.
Noćas je, kaže, jedno vozilo koje je stiglo iz Beograda bilo pretresano u Kolašinu, u kojem je bio pacijent koji se vraćao iz Beograda, a medicinsko osoblje brutalno izbačeno iz vozila sa podignutim rukama.
To je, kaže, više od 210 zaustavljanja u poslednjih 4 do 5 meseci.
Doktor Elek ističe da je rešenje u sprovođenju Briselskog sporazuma koji bi im omogućio kontinuirnu stabilnost, kako bi mogli da leče pacijente bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost, boju kože ili njihovo političko opredeljenje.
„I sada u bolnici imamo pacijente albanske nacionalnosti koje lečimo kao i sve ostale. Dakle, ostaje da se nadamo da će neko od međunarodne zajednice da shvati situaciju i da nam pomogne“, rekao je dr Elek.
Kaže da strahuje od banjalučkog scenarija, da će bebe, zbog nedostatka kiseonika, ostati bez njega.
„Međutim, poučen pređašnjim iskustvom, kada nam nije bilo dozvoljeno da se vakcinišemo u svojim institucijama, tada smo videli da nema odgovora. Sada se šalju vozila, nema nikakvog odgovora. Uzimaju nam se lekovi, nema odgovora. Kulminacija svega toga je upad specijalnih jedinica u KBC“, rekao je dr Elek.
Zbog svega toga, kaže, postoji veliko nepoverenje zdravstvenih radnika prema vlastima u Prištini, odnosno svih Srba sa teritorija Kosova i Metohije.
„Mi nemamo ništa protiv albanskog naroda, mi naše nezadovoljstvo ispoljavamo prema politici koju vodi gospodin Aljbin Kurti i njegova vlada, jer očito da je cilj svega ovoga nešto perfidno, a to je da nestanemo sa ovih prostora, odnosno da nas ne bude više na severu KiM“, ukazao je doktor Elek.
