Potražnja za kozmetičkim procedurama je veća nego ikad. Od povećanja grudi do „podešavanja“ kao što su fileri za usne i botoks, sve više ljudi širom sveta svake godine prolazi kroz procedure za promenu njihovog izgleda.
Postoji mnogo razloga zašto kozmetički postupci mogu biti u porastu, od pada troškova i manje stigme do društvenih medija i Instagram filtera.
Ali glavni razlog za odluku da se podvrgne kozmetičkim procedurama ostaje želja da se poboljša imidž tela — način na koji mislimo i osećamo se o svom telu. Istraživanja takođe pokazuju da je veća verovatnoća da će ljudi koji imaju nisko samopouzdanje ili koji su bili zadirkivani zbog svog izgleda imati kozmetičku operaciju.
Mnogi ljudi koji imaju estetsku hirurgiju očekuju da će ona doneti poboljšanja mentalnog zdravlja. Ali da li je to zapravo? Nažalost, odgovor na ovo pitanje nije jasan — a ishod zavisi od mnogih faktora, uključujući i one koji su van naše kontrole.
Brojne studije su otkrile da pacijenti na estetskoj hirurgiji doživljavaju poboljšanja u svom izgledu tela nakon kozmetičke procedure.
Na primer, jedna studija je pokazala da su učesnici koji su imali botoks osećali da su privlačniji, da su bili manje samosvesni i da su bili zadovoljniji svojim izgledom do tri meseca kasnije.
Estetska hirurgija takođe može poboljšati osećanja o specifičnoj osobini koja je izmenjena. Jedna studija o ženama koje su bile podvrgnute povećanju grudi pokazala je da su generalno prijavile veće zadovoljstvo izgledom grudi do četiri godine nakon operacije.
Druga studija ljudi koji su imali rinoplastiku (ono što se često naziva „operacija nosa“) otkrila je da su generalno zadovoljni izgledom nosa nekoliko meseci nakon toga – a takođe su bili zadovoljniji i ukupnim izgledom svog lica.
Ni ova poboljšanja slike tela nisu kratkog veka, a neke studije pokazuju da poboljšanja traju čak i pet godina nakon operacije.
Međutim, manje je jasan efekat koji estetska hirurgija ima na druge psihološke ishode.
Neke studije koje se bave uticajem estetske hirurgije na samopoštovanje — naš opšti osećaj vrednosti ili vrednosti — pokazale su da ga kozmetičke procedure samo kratkoročno poboljšavaju.
Ali druge studije su otkrile da estetska hirurgija uopšte ne poboljšava samopouzdanje. Ovo je posebno tačno kada istraživači posmatraju stvari dugoročno, otkrivajući da je svako poboljšanje samopoštovanja odmah nakon procedure izbledelo nakon nekoliko godina.
Istraživači su takođe posmatrali vezu između estetske hirurgije i simptoma depresije. Na primer, studija ljudi koji su imali rinoplastiku otkrila je da dok su neki prijavili niže simptome depresije nakon operacije, većina nije pokazala nikakve promene – ili čak pogoršanje simptoma.
Odvojena studija norveških adolescenata takođe je otkrila da su se simptomi depresije i problemi u ishrani pogoršali kod onih koji su imali estetsku operaciju u poređenju sa onima koji nisu. Čak i pacijenti sa malo ili bez simptoma depresije ne prijavljuju da su doživeli poboljšanje svog psihičkog blagostanja nakon estetske operacije.
Drugim rečima, postoji rizik da estetska hirurgija može pogoršati postojeće probleme mentalnog zdravlja kod nekih ljudi. Ovo je posebno zabrinjavajuće jer neka istraživanja pokazuju da ljudi koji traže estetske operacije imaju veću vjerovatnoću da imaju problema sa mentalnim zdravljem u poređenju sa opštom populacijom.
Mnogi faktori mogu odrediti kakav ćete ishod možda imati nakon kozmetičke procedure.
Jedna od njih je stepen postoperativnih komplikacija. Studija o ženama koje su bile podvrgnute povećanju grudi pokazala je da su one koje su imale postoperativne komplikacije – kao što su curenje implantata i infekcije – imale manja poboljšanja u slici tela nakon operacije. Vreme izlečenja takođe može biti važno, sa studijama koje otkrivaju da pacijenti kojima je trebalo dugo da se izleče često pokazuju samo mala poboljšanja u blagostanju.
Istraživanja su takođe otkrila da ljudi sa simptomima telesnog dismorfnog poremećaja – preokupacijom ili opsesijom nekim aspektom izgleda – ne vide poboljšanja psihološkog blagostanja nakon operacije. Isto tako, pacijenti koji doživljavaju visok nivo psihičkog stresa — uključujući teške simptome depresije i anksioznosti — možda neće imati koristi od estetske hirurgije.
Faktori odnosa takođe mogu uticati na to da li je estetska hirurgija korisna za vaše blagostanje. Na primer, ljudi koji su motivisani da imaju proceduru jer misle da će to spasiti njihovu vezu često prijavljuju lošije psihološke ishode. Isto može biti tačno i kada se partneri ne slažu oko potrebe za procedurom.
Odluku da se podvrgne estetskoj hirurgiji ne treba uzimati olako. Svaka procedura – čak i minimalno invazivna – može dovesti do rizika od komplikacija. Ako razmišljate o jednom, važno je da ne žurite ni sa čim.
NHS ima nekoliko dobrih pitanja koja treba sebi da postavite pre nego što odete na kozmetičku proceduru, na primer zašto želite da imate proceduru i da li želite proceduru za sebe ili da biste ugodili nekom drugom.
Takođe je važno da uradite svoje istraživanje, razmišljajući ne samo o troškovima, već io uticaju koji svaki postupak može imati na one oko vas. Saznajte što više o proceduri koju želite, razgovarajte sa stručnjacima i – ako odlučite – nastavite – pobrinite se da odaberete kvalifikovanog praktičara.
