Novo istraživanje sa Univerziteta Britanske Kolumbije daje jasniju sliku ranih znakova multiple skleroze (MS), pokazujući da je verovatnoća da će ljudi doživeti mentalne bolesti skoro dvostruko veća u godinama koje prethode pojavi bolesti.
Studija, objavljena u Neurologi, sugeriše da psihijatrijska stanja poput anksioznosti i depresije mogu biti deo prodromalne faze MS-skupa preliminarnih simptoma i naznaka koji se javljaju pre klasičnih simptoma MS.
„Dugo se smatralo da MS zaista počinje klinički tek kada je osoba doživjela svoj prvi demijelinizirajući događaj, na primjer u obliku problema sa vidom“, rekla je viši autor dr Helen Tremlett, profesor neurologije na UBC-u i član Djavad Movafaghian centar za zdravlje mozga. „Ali shvatili smo da postoji čitav period koji prethodi tim događajima u kojima se bolest predstavlja na indirektnije načine.“
MS je autoimuni poremećaj u kome imuni sistem napada zaštitnu ovojnicu (mijelin) koja pokriva nervna vlakna, ometajući komunikaciju sa i iz mozga. Prepoznavanje MS je često izazov za medicinske stručnjake jer su njeni simptomi različiti i lako se mogu zameniti sa drugim stanjima. Za mnoge pacijente, ovo znači da put ka dijagnozi može biti dug i ispunjen neizvesnošću.
Dr Tremlett i njen tim su radili na boljem karakterizaciji ranih faza MS u nadi da će olakšati ranije otkrivanje i moguću intervenciju. Prodromalni periodi su dobro uspostavljeni kod drugih bolesti kao što je Parkinsonova, gde ljudi doživljavaju simptome kao što je zatvor godinama pre nego što počnu klasični motorički nedostaci.
„Ako možemo ranije da prepoznamo MS, lečenje bi moglo da počne ranije. To ima ogroman potencijal da uspori napredovanje bolesti i poboljša kvalitet života ljudi“, rekao je dr Tremlet.
Za ovu studiju, istraživači su pregledali zdravstvene kartone za 6.863 pacijenata sa MS u BC. Oni su posmatrali prevalenciju stanja mentalnog zdravlja, uključujući depresiju, anksioznost, bipolarni poremećaj i šizofreniju, u pet godina pre nego što su pacijenti razvili klasične, medicinski priznate znake MS. Ovi pacijenti sa MS upoređeni su sa 31.865 pacijenata bez MS.
Nalazi su otkrili da pacijenti sa MS doživljavaju mentalne bolesti skoro dvostruko više od opšte populacije, 28,0% i 14,9% respektivno. Upotreba zdravstvene zaštite za psihijatrijske simptome – uključujući posete lekara i psihijatra, recepte i hospitalizacije – takođe je bila konstantno veća među pacijentima sa MS.
Posebno, jaz se povećavao u svakoj od pet godina koje su dovele do pojave bolesti.
„Vidimo sve veće i veće stope psihijatrijskih stanja koje dostižu vrhunac u poslednjoj godini pre početka MS“, rekao je prvi autor dr Anibal Chertcoff, koji je vodio studiju kao postdoktorski saradnik u laboratoriji dr. Tremlett, a sada je docent na Univerzitet u Manitobi. „Iako ne sugerišemo da ovi uslovi sami mogu biti prediktor MS, oni mogu biti jedan deo slagalice MS prodroma i potencijalni signal kada se kombinuju sa drugim faktorima.“
Studija se zasniva na prethodnom radu iz laboratorije dr. Tremlett-a koji pokazuje da drugi simptomi kao što su umor, poremećaji spavanja, sindrom iritabilnog creva, anemija i bol takođe mogu biti deo MS prodroma.
Za Sharon Roman, koja je živela sa MS 25 godina, bolje definisanje ovog prodromalnog perioda moglo bi imati velike koristi za pacijente.
„Mnoge stvari u životu uzimamo zdravo za gotovo – hodanje, ravnotežu, vid, govor, čak i jednostavan čin gutanja – sve dok nam ih jednog dana ne oduzme MS“, rekao je Roman.
„Što bolje možemo da identifikujemo rane znake i simptome MS, to ćemo ranije moći da je prepoznamo, dijagnostikujemo i lečimo. Možemo pomoći da sprečimo da ljudi dobiju dijagnozu na način na koji sam ja bio, masivnim napadom i hospitalizacijom, i sprečimo gubitke koje sam iskusio sam. Raniji tretman može pomoći u usporavanju napredovanja.“
