Ljudima koji žive sa sindromom hroničnog umora mogu proći godine da dobiju zvaničnu dijagnozu, a oni su nekolicina favorizovanih. Stručnjaci sugerišu da do 91 odsto ljudi u SAD ostaje nedijagnostikovano, žive bez medicinske podrške zbog stanja koje im oduzima energiju, moć mozga i život bez brige.
Ali ta statistika bi se vremenom mogla poboljšati ako novorazvijeni dijagnostički test izdrži ispitivanje.
Tim naučnika predvođen Univerzitetom u Oksfordu upravo je objavio svoje preliminarne rezultate testa zasnovanog na krvnim ćelijama koji može da razlikuje osobe koje nisu pogođene i one sa sindromom hroničnog umora (takođe poznatim kao mijalgični encefalomijelitis ili ME/CFS) sa tačnošću od 91 odsto. .
„Razvoj jednostavnog testa sa potencijalom za ranu dijagnozu [ME/CFS je] kritičan cilj“, pišu Jiabao Ksu i kolege u svom radu sa otvorenim pristupom, recenziranom od strane kolega.
„Rana dijagnoza bi omogućila pacijentima da efikasnije upravljaju svojim stanjima, što bi potencijalno dovelo do novih otkrića u putevima bolesti i razvoju lečenja“, kažu oni, posebno ako takav test krvi može da otkrije promene tokom vremena.
Test krvi razlikuje svojstva vrste krvnih ćelija koje se nazivaju mononuklearne ćelije periferne krvi (PBMC) kod ljudi sa i bez ME/CFS, koristeći tehniku koja se zove Ramanova spektroskopija i alat za veštačku inteligenciju (AI).
Prethodne studije su sugerisale da PMBC ljudi sa ME/CFS imaju smanjenu energetsku funkciju; rezultati koji se uklapaju sa teorijom u nastajanju da je stanje stanje smanjene proizvodnje energije.
Nadovezujući se na svoju pilot studiju i istraživanja koja sugerišu da su PBMCs poremećeni u ME/CFS, Ksu i kolege su testirali svoj dijagnostički pristup na skoro 100 ljudi: uključujući 61 osobu sa ME/CFS, 16 zdravih kontrolnih grupa i 21 osobu sa multiplom sklerozom, autoimuni poremećaj koji ima mnogo sličnih simptoma kao ME/CFS.
Ako bi test krvi mogao da napravi razliku između ljudi sa ME/CFS i onih sa MS, kao i zdravih ljudi, onda bi to moglo biti dobro za njegovu upotrebu u razlikovanju ME/CFS od drugih bolesti, kao što su fibromialgija, hronična lajmska bolest i dugotrajna KOVID .
Tim je profilisao više od 2.000 ćelija na 98 uzoraka pacijenata, analizirajući molekularne vibracije pojedinačnih ćelija. Dobijeni spektri, slično kao oni astronomi koji koriste da posmatraju hemijski sastav zvezda, odražavaju promene u nivoima intracelularnih metabolita proizvedenih kada ćelije metabolišu gorivo.
Ksu i njegove kolege su primetili jasne metaboličke razlike između pacijenata sa ME/CFS i dve kontrolne grupe.
Primenom algoritma veštačke inteligencije, test bi mogao precizno da klasifikuje 91 odsto pacijenata, pa čak i može da razlikuje blage, umerene i teške pacijente sa ME/CFS sa 84 odsto tačnosti.
Dalje studije za validaciju nalaza u većim kohortama će potrajati. Ksu i njegove kolege se nadaju da će njihov metod prevazići probleme sa kojima su se drugi timovi susreli prilikom obrade uzoraka. Međutim, jednoćelijska Ramanova spektroskopija nije lako dostupna u sertifikovanim dijagnostičkim laboratorijama.
Slični testovi zasnovani na krvnim ćelijama koji koriste različite analitičke tehnike već su obećavali. Naučnici sa Univerziteta Stenford objavili su 2019. rezultate iz pilot studije testa koji analizira PBMC, ali od tada nije bilo ništa o njegovom napretku. (Članovi tima Stanforda nastavljaju studije o ME/CFS.)
U međuvremenu, nebrojeni broj ljudi koji žive sa ME/CFS još uvek željno postavlja dijagnozu i odgovarajuće opcije lečenja zasnovane na dokazima.
„Mnogi [medicinski profesionalci] i dalje sa skepticizmom gledaju na ME/CFS bez efikasnih opcija lečenja ili jasne patologije“, primećuju Ksu i njegove kolege.
Nadajmo se da će se uskoro promeniti, sa ovakvim studijama koje ukazuju na uočljive biološke promene u stanju koje ograničava energiju i menja život.
