Japan je najavio planove za ispuštanje otpadnih voda iz nuklearne elektrane Fukušima-Daiči u okean od četvrtka.
Evo šta znamo o puštanju, kako je voda tretirana i zabrinutosti oko bezbednosti vežbe.
Oko 100.000 litara kontaminirane vode – od hlađenja reaktora osakaćene elektrane, kao i podzemne vode i kiše koja prodire – sakuplja se na lokaciji u severoistočnom Japanu svakog dana.
Oko 1,34 miliona tona – što je ekvivalentno skoro 540 olimpijskih bazena – sada je uskladišteno u oko hiljadu čeličnih kontejnera na obali mora, a sada više nema prostora, kažu vlasti.
Japan je 2021. godine, nakon godina rasprave, odlučio da će ispuštati najviše oko 500.000 litara dnevno u more kroz cev dugu jedan kilometar (0,6 milja).
Operater fabrike TEPCO kaže da je specijalni sistem filtriranja nazvan ALPS uklonio sve radioaktivne elemente – uključujući cezijum i stroncijum – osim tricijuma.
TEPCO je saopštio da je razblažio vodu kako bi smanjio nivo radioaktivnosti na 1.500 bekerela po litru (Bk/L), što je daleko ispod nacionalnog bezbednosnog standarda od 60.000 Bk/L.
Toni Huker, nuklearni stručnjak sa Univerziteta u Adelaidi, rekao je da je nivo tricijuma znatno ispod granice za vodu za piće Svetske zdravstvene organizacije od 10.000 Bk/L.
„Tritijum se redovno ispušta iz nuklearnih postrojenja u vodene tokove širom sveta“, rekao je Huker.
„Decenijama (nije bilo) nikakvih dokaza štetnih uticaja na životnu sredinu ili zdravlje“, rekao je on.
Organizacija UN za atomsku energiju, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da oslobađanje ispunjava međunarodne standarde i da „neće naneti nikakvu štetu životnoj sredini“.
Ne. Grinpis je u utorak rekao da je tehnologija koja se koristi za filtriranje vode pogrešna i da je IAEA „potpuno ignorisala ostatke visoko radioaktivnog goriva koji su se topili i nastavljaju da svakodnevno zagađuju podzemne vode“.
„(Puštanje) ovoga u more će uticati na celu planetu. Japan bi namerno širio radioaktivne elemente“, rekao je Jukio Kano, stanovnik Fukušime, na nedavnom protestu koji je organizovao Grinpis.
Kina je optužila Japan da tretira Pacifik kao „kanalizaciju“. Peking je u julu zabranio uvoz hrane iz 10 japanskih prefektura i uveo stroge testove radijacije na hranu iz ostatka zemlje.
Iako vlada Seula nije izrazila prigovore, mnogi Južnokorejci su uznemireni i organizuju demonstracije – pa čak i panično kupuju morsku so.
Izdavanje – za koje će biti potrebne decenije – takođe je pogodilo opoziciju u samom Japanu, posebno od strane ribarske industrije koja se plaši da bi njen izvoz mogao da opadne jer potrošači i vlade izbegavaju japansku morsku hranu.
Vlada je provela mesece pokušavajući da pridobije skeptike u zemlji i inostranstvu, sa svime, od studijskih putovanja u Fukušimu do video prenosa riba koje žive u otpadnim vodama.
Tokio je takođe pokušao da se suprotstavi dezinformacijama koje se plasiraju na mreži o objavljivanju, kao što su izmanipulisane ili stare fotografije i tvrdnje – koje je Japan demantovao – da je to podmitilo IAEA.
Daleko opasniji zadatak ostaje uklanjanje radioaktivnih ostataka i veoma opasnog nuklearnog goriva iz tri reaktora koji su se topili 2011.
TEPCO planira da koristi robote za uklanjanje goriva, ali postoji bojazan da su nivoi radijacije toliko visoki da bi čak mogli da onesposobe mašine na daljinsko upravljanje.
Očekuje se da će ceo gigantski proces trajati 30 do 40 godina i koštati oko osam biliona jena (55 milijardi dolara).
