Nova vojna hunta Nigera zatražila je pomoć od ruske plaćeničke grupe Vagner pošto se bliži rok da oslobodi svrgnutog predsednika zemlje ili se suoči sa mogućom vojnom intervencijom zapadnoafričkog regionalnog bloka, navodi analitičar.
Zahtev je usledio tokom posete vođe državnog udara, generala Salifua Modija, susednom Maliju, gde je stupio u kontakt sa nekim iz Vagnera, rekao je za Asošijeted pres Vasim Nasr, novinar i viši naučni saradnik Centra Soufan. On je rekao da su tri malijska izvora i francuski diplomata potvrdili da je sastanak prvi izvestio France 24.
„Potreban im je (Vagner) jer će postati njihova garancija da se drže vlasti“, rekao je on, dodajući da grupa razmatra zahtev. Zapadni vojni zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman, jer nije bio ovlašćen da komentariše, rekao je za AP da je čuo i izveštaje da je hunta tražila pomoć od Vagnera u Maliju.
Nigerska hunta se suočava sa nedeljnim rokom koji je odredio regionalni blok, poznat kao EKOVAS, da oslobodi i vrati na funkciju demokratski izabranog predsednika Mohameda Bazuma, koji je sebe opisao kao taoca.
Šefovi odbrane država članica ECOVAS-a su u petak finalizirali plan intervencije i pozvali vojsku da pripreme resurse nakon što posredničkom timu koji je u četvrtak poslat u Niger nije bilo dozvoljeno da uđe u glavni grad ili da se sastane sa vođom hunte generalom Abdourahmaneom Tchianijem.
Nigerijski Senat je u subotu savetovao predsednika nacije, sadašnjeg predsedavajućeg ECOVAS-a, da dalje istražuje druge opcije osim upotrebe sile za obnavljanje demokratije u Nigeru, napominjući „postojeći srdačan odnos između Nigerijaca i Nigerijaca“. Zakonodavci su razmatrali predsednikov zahtev obaveštavajući ih o odlukama ECOVAS-a i učešću Nigerije, u skladu sa zakonom.
Konačne odluke ECOVAS-a, međutim, donose se konsenzusom među zemljama članicama.
Nakon posete Maliju, kojim je upravljala simpatična hunta, Modi je upozorio na vojnu intervenciju, obećavajući da će Niger učiniti sve što je potrebno da ne postane „nova Libija“, izvestila je u petak državna televizija Nigera.
Niger se smatra poslednjim pouzdanim partnerom Zapada u borbi protiv terorizma u regionu gde su državni udari bili uobičajeni poslednjih godina. Junte su odbacile bivšeg kolonizatora Francusku i okrenule se Rusiji. Vagner deluje u nekolicini afričkih zemalja, uključujući Mali, gde su grupe za ljudska prava optužile svoje snage za smrtonosne zloupotrebe.
Nije moguće reći da je Rusija direktno umešana u puč u Nigeru, ali „očigledno je da postoji oportunistički stav Rusije, koja pokušava da podrži napore destabilizacije gde god da ih nađe“, rekla je portparolka francuskog ministarstva spoljnih poslova An-Kler Ležandr rekao je BFM u petak. Danima nakon što je nigerska hunta preuzela vlast, stanovnici su mahali ruskim zastavama na ulicama.
Portparolka je Vagnera opisala kao „recept za haos“.
Neki stanovnici su odbacili pristup hunte.
„Sve je to laž“, rekao je Amad Hasan Bubakar, koji predaje na Univerzitetu u Nijameju. „Oni se protive stranom mešanju kako bi se obnovio ustavni poredak i zakonitost. Ali naprotiv, oni su spremni da sklope pakt sa Vagnerom i Rusijom da potkopaju ustavni poredak… Spremni su da zemlja gori u plamenu kako bi mogli nezakonito da održe svoju poziciju.”
U subotu je francuska ministarka spoljnih poslova Katarina Kolona rekla da je regionalna pretnja silom verodostojna i upozorila pučisti da je shvate ozbiljno. „Prevrati više nisu prikladni… Vreme je da se tome stane na kraj“, rekla je ona. Ministarstvo je saopštilo da je Francuska podržala napore ECOVAS-a „čvrsto i odlučno“ i pozvalo da se Bazum i svi članovi njegove vlade oslobode.
Ali Alžir, koji se graniči sa Nigerom na severu, rekao je drugoj gostujućoj delegaciji ECOVAS-a da se protivi vojnoj intervenciji, iako i on želi povratak ustavnom poretku.
Vojni lideri Nigera su pratili planove Malija i susedne Burkine Faso, koje takođe vodi hunta, ali se kreću brže ka konsolidaciji vlasti, rekao je Nasr: „(Tchiani) je izabrao svoj put, tako da ide punim plućima bez gubitka vreme jer postoji međunarodna mobilizacija.”
Jedno je pitanje kako će međunarodna zajednica reagovati ako Vagner dođe, rekao je on. Kada je Vagner došao u Mali krajem 2021. godine, francuska vojska je ubrzo posle višegodišnjeg partnerstva zbačena. Vagner je kasnije proglašen terorističkom organizacijom od strane Sjedinjenih Država, a međunarodni partneri bi sada mogli imati snažniju reakciju, rekao je Nasr.
I mnogo više je u igri u Nigeru, gde su SAD i drugi partneri uložili stotine miliona dolara vojne pomoći za borbu protiv rastuće džihadističke pretnje u regionu. Francuska ima 1.500 vojnika u Nigeru, iako vođe puča kažu da su raskinuli bezbednosne sporazume sa Parizom. SAD ima 1.100 vojnika u zemlji.
Nejasno je kako bi izgledala regionalna intervencija, kada bi počela ili da li će dobiti podršku zapadnih snaga. Nigerska hunta pozvala je stanovništvo da pazi na špijune, a samoorganizovane odbrambene grupe su se mobilisale noću da nadgledaju automobile i patroliraju prestonicom.
„Ako bi hunta zakopala za petama i okupila stanovništvo oko zastave – možda čak i naoružavajući civilne milicije – intervencija bi se mogla pretvoriti u višestruku protivpobunjenicu sa kojom ECOVAS ne bi bila spremna da se nosi“, navodi se u izveštaju Instituta Hadson, konzervativni američki trust mozgova.
Dok se jedni u Nigeru pripremaju za borbu, drugi pokušavaju da se izbore sa putnim i ekonomskim sankcijama koje je uveo ECOVAS. Kopnene i vazdušne granice sa zemljama ECOVAS-a su zatvorene, dok su komercijalne i finansijske transakcije obustavljene.
Stanovnici kažu da cena robe raste i da je pristup gotovini ograničen.
„Duboko smo zabrinuti zbog posledica ovih sankcija, posebno njihovog uticaja na snabdevanje esencijalnim prehrambenim proizvodima, farmaceutskim proizvodima, medicinskom opremom, naftnim derivatima i električnom energijom“, rekla je Sita Adamu, predsednica Nigerskog udruženja za odbranu ljudskih prava.
