Dan mladosti obeležavao se 25. maja od 1945. do 1987. godine i okupljao je omladinke i omladince iz svih delova SFRJ – od Vardara do Triglava. Praznik se do 1957. obeležavao samo kao Titov rođendan, da bi te godine na njegovu inicijativu postao Dan mladosti.
Dan mladosti je nekada bio opštenarodni praznik sa mnogo priredbi, sletova i završnom svečanošću na stadionu JNA, gde bi Titu bila uručena Štafeta mladosti. Štafeta se prethodno, i po nekoliko meseci, nosila po celoj Jugoslaviji.Poslednja priredba na stadionu, dok je Tito bio živ, održana je 1979. godine.
Tito je zvanično rođen 7. maja, ali je 25. maj prihvatio i slavio kao svoj rođendan sa omladinom i narodom. Taj datum poklapa se i sa nemačkim desantom na Drvar 25. maja 1944. godine, kada je Tito uspeo da se spase prilikom desanta nemačkih padobranskih jedinica. Centralna manifestacija uvek je organizovana na tadašnjem stadionu JNA u Beogradu, gde su pioniri, omladinci i pripadnici svih rodova vojske i mornarice izvodili slet.Štafeta mladosti je polazila svaki put iz drugog mesta i iz druge republike, ali je uvek masovno dočekivana širom gradova nekadašnje Jugoslavije. Nošenje štafete trajalo je pune 42 godine, do 1987. godine. Posle Titove smrti, štafetu su primali predsednici tadašnjeg Saveza socijalističke omladine Jugoslavije.
Prvu štafetu 1957. godine Titu je predao Mika Tripalo, tadašnji predsednik CK Narodne omladine Jugoslavije i kasniji visoki funkcioner u Savezu komunista Jugoslavije. Sa svih funkcija je smenjen 1971. godine. Posle Titove smrti na završnoj proslavi Dana mladosti 1987. godine, Rejmonda Brošaj iz Gnjilana poslednju štafetu uručila je Hašimu Redžepiju, tadašnjem predsedniku SSOJ.Sama ideja potekla je 1945. od omladine Kragujevca, čije je Odeljenje za sport i fiskulturu osmislilo masovna omladinska štafetna trčanja širom Jugoslavije.
