Verovatno ste čuli da ste „vi ste ono što jedete“, ali nova studija sugeriše da ono što jedete takođe ima veze sa tim ko ste – genetski gledano.
Istraživači su identifikovali skoro 500 gena za koje se čini da direktno utiču na to šta neko jede. Ovi uvidi mogu pomoći u poboljšanju personalizovane ishrane kako bi se poboljšalo zdravlje ili sprečile bolesti, rekli su oni.
„Neki geni koje smo identifikovali povezani su sa senzornim putevima — uključujući one za ukus, miris i teksturu — i mogu takođe povećati reakciju nagrađivanja u mozgu“, rekla je vođa istraživačkog tima Džoan Kol. Ona je docent na odseku za biomedicinsku informatiku na Medicinskom fakultetu Univerziteta Kolorado.
„Pošto neki od ovih gena mogu imati jasne puteve ka uticaju na to da li neko voli hranu ili ne, oni bi potencijalno mogli da se koriste za kreiranje senzornih genetskih profila za fino podešavanje preporuka za ishranu osobe na osnovu hrane koju vole da jedu“, dodao je Kol u saopštenju Američkog društva za ishranu.
Za studiju, istraživači su koristili podatke iz britanske Biobanke, koja ima informacije od 500.000 ljudi, da bi uradili studiju o povezanosti fenomena. To im je omogućilo da identifikuju gene koji su snažnije povezani sa ishranom nego sa bilo kojim faktorom zdravlja ili načina života.
„Na hranu koju biramo da jedemo u velikoj meri utiču faktori životne sredine kao što su naša kultura, socioekonomski status i dostupnost hrane“, rekao je Kol. „Pošto genetika igra mnogo manju ulogu u uticaju na unos ishranom od svih faktora životne sredine, moramo da proučavamo stotine hiljada pojedinaca da bismo otkrili genetske uticaje usred faktora životne sredine. Podaci neophodni za ovo nisu bili dostupni do nedavno.“
Može biti izazovno identifikovati gene povezane sa ishranom. Ono što ljudi jedu takođe uključuje i druge faktore, uključujući prihod, telesnu težinu i visok holesterol, primetili su autori studije.
Istraživači su primenili računarske metode kako bi otkrili direktne efekte genetskih varijanti koje utiču na ishranu osim indirektnih efekata, kao što je osoba koja ima dijabetes iz genetskih razloga i na taj način jede manje šećera zbog stanja.
Detaljni genetski, zdravstveni i socioekonomski podaci UK Biobanke omogućili su istraživačima da testiraju pojedinačne genetske varijante za povezanost sa hiljadama osobina. Zatim bi mogli da eliminišu indirektne varijante gena koje su jače povezane sa stanjima kao što je dijabetes.
Autori studije pronašli su oko 300 gena direktno povezanih sa jedenjem određene hrane. Takođe su primetili skoro 200 gena povezanih sa obrascima ishrane koji grupišu različite namirnice zajedno, kao što je ukupan unos ribe ili konzumacija voća.
„Studija je pokazala da obrasci ishrane imaju više indirektnih genetskih efekata, što znači da su u korelaciji sa mnogim drugim faktorima“, rekao je Kol. „Ovo pokazuje koliko je važno ne proučavati obrasce ishrane u vakuumu, jer uticaj obrasca ishrane na ljudsko zdravlje može biti u potpunosti posredovan ili zbunjen drugim faktorima.“
U budućnosti, Kol bi želeo da vidi da li genetski modifikovana dijeta može pomoći u gubitku težine. Da li nutricionisti mogu da koriste genetiku osobe da prilagode profil ukusa plana za mršavljenje kako bi poboljšali pridržavanje?
Kol je predstavio nalaze u subotu na godišnjem sastanku Američkog društva za ishranu u Bostonu. Nalazi predstavljeni na medicinskim sastancima treba se smatrati preliminarnim dok se ne objave u časopisu koji se recenzira.
