Predsednik Džo Bajden postaviće nacionalni spomenik u čast Emeta Tila, crnog tinejdžera iz Čikaga koji je otet, mučen i ubijen 1955. godine nakon što je optužen da je zviždao belkinji u Misisipiju, saopštio je u subotu zvaničnik Bele kuće, piše AP.
Bajden će u utorak potpisati proglas za stvaranje nacionalnog spomenika Emmett Till i Mamie Till-Moblei na tri lokacije u Ilinoisu i Misisipiju, prema zvaničniku. Pojedinac je govorio pod uslovom anonimnosti jer Bela kuća nije zvanično objavila predsednikove planove.
Utorak je godišnjica rođenja Emeta Tila 1941.
Spomenik će štititi mesta koja su centralna u priči o Tilovom životu i smrti u 14. godini, oslobađanju njegovih belih ubica i aktivizmu njegove majke, što je pomoglo da se pokrene pokret za građanska prava. Tilova majka je insistirala na otvorenom kovčegu kako bi svet mogao da vidi kako je njen sin bio brutalizovan, a časopis Džet objavio je fotografije njegovog tela.
Bajdenova odluka takođe dolazi u teškim vremenima u Sjedinjenim Državama oko pitanja koja se tiču rase. Konzervativni lideri se suprotstavljaju podučavanju ropstva i istorije crnaca u državnim školama, kao i inkorporaciji programa različitosti, jednakosti i inkluzije od učionica na fakultetima do korporativnih sala za sastanke.
U petak, potpredsednica Kamala Haris kritikovala je revidirani nastavni plan i program crnačke istorije na Floridi koji uključuje učenje da su porobljeni ljudi imali koristi od veština koje su naučili u rukama ljudi koji su im uskratili slobodu. Odbor za obrazovanje Floride odobrio je nastavni plan i program kako bi se zadovoljio zakon koji je potpisao guverner Ron DeSantis, republikanski predsednički kandidat koji je optužio javne škole za liberalnu indoktrinaciju.
„Kako to da bilo ko može sugerisati da usred ovih zverstava ima bilo kakve koristi od toga da bude podvrgnut ovom nivou dehumanizacije?“ upitao je Haris u govoru održanom iz Džeksonvila na Floridi.
Spomenik Tilu i njegovoj majci uključivaće tri odvojena mesta u dve države, uključujući crkvu Božju u Hristu Roberts Templ u Bronzevilu, istorijski crnačkom naselju na južnoj strani Čikaga. Hiljade ljudi okupilo se u crkvi da oplače smrt Emeta Tila u septembru 1955.
U Misisipiju, spomenik će uključivati Grabol Landing, za koji se veruje da je mesto gde je Tilovo unakaženo telo izvučeno iz reke Talahatči. Treće mesto je zgrada drugog okružnog suda okruga Talahatči u Samneru, u državi Misisipi, gde je Tilovim ubicama sudila i oslobodila ih porota koja je bila potpuno bela.
Til je bila u poseti rođacima u Misisipiju kada je Kerolin Brajant Donham rekla da joj je 14-godišnja Til zviždala i seksualne napade na nju dok je radila u prodavnici u maloj zajednici Monei.
Til je kidnapovan, a nekoliko dana kasnije njegovo telo je izvučeno iz reke Talahatči, gde je bačen nakon što je upucan i utegnut lepezom za čišćenje pamuka.
Dva belca, Roj Brajant i njegov polubrat J.V. Milamu, suđeno im je za ubistvo oko mesec dana nakon što je Til ubijen, ali ih je porota Misisipija, koja je bila potpuno bela, oslobodila. Nekoliko meseci kasnije, priznali su u plaćenom intervjuu za časopis Look. Brajant se udala za Donhama 1955. Umrla je ranije ove godine.
Spomenik će biti četvrti koji je Bajden napravio od preuzimanja dužnosti 2021.