Sjedinjene Države i Kina će ove nedelje nastojati da ožive napore u borbi protiv globalnog zagrevanja, na bilateralnim sastancima za koje se posmatrači nadaju da će podići granicu ambicija uoči pregovora o klimi pod pokroviteljstvom UN krajem 2023., piše Rojters.
Razgovori su usledili nakon dve druge posete SAD na visokom nivou Kini ove godine, dok najveći svetski emiteri gasova staklene bašte rade na stabilizaciji odnosa zategnutih trgovinskim sporovima, vojnim tenzijama i optužbama za špijunažu.
Džon Keri, američki specijalni izaslanik za klimatske promene, pridružiće se bilateralnim razgovorima sa svojim kineskim kolegom Ksie Zhenhuom u Pekingu od 16. do 19. jula koji će se fokusirati na pitanja uključujući smanjenje emisije metana, ograničavanje upotrebe uglja, suzbijanje krčenja šuma i pomaganje siromašnim zemljama u rešavanju problema klime. promeniti.
Par, koji je gajio topao odnos tokom više od dve decenije diplomatije, verovatno će takođe razgovarati o prigovorima Kine na američke tarife i druga ograničenja na uvoz kineskih solarnih panela i komponenti baterija, kažu posmatrači.
Vašington nastoji da zaštiti američke proizvođače od niskobudžetne konkurencije u Kini, uključujući one za koje sumnja da koriste prinudni rad, što Peking negira.
„Ne bih tražio napredak na ovim sastancima, ali nadam se da će oni vratiti normalno usklađivanje i diplomatiju“, rekao je David Sandalov, direktor američko-kineskog programa u Centru za globalnu energetsku politiku.
Keri se osvrnuo na svoje ciljeve za putovanje u Kinu na saslušanju pododbora za spoljne poslove Predstavničkog doma u četvrtak, rekavši: „Ono što sada pokušavamo da postignemo jeste da uspostavimo izvesnu stabilnost u odnosima, a da ništa ne priznamo.
Republikanci su optužili Bajdenovu administraciju da je previše meka prema Pekingu u klimatskoj diplomatiji, tvrdeći da Kina nastavlja da povećava emisije gasova staklene bašte, dok Sjedinjene Države nameću skupe mere za čišćenje.
Keri je treći američki zvaničnik posle državnog sekretara Entonija Blinkena i sekretara finansija Dženet Jelen koji je ove godine posetio Kinu kako bi pokušao da ponovo uspostavi stabilne bilateralne odnose.
Obe zemlje kažu da bi trebalo da budu u mogućnosti da sarađuju na klimatskim promenama bez obzira na druga neslaganja.
Li Šuo iz Grinpisa u Pekingu rekao je da su zakazani razgovori pokazali da su klimatske promene „i dalje kamen temeljac za najvažniji bilateralni odnos sveta“.
Pregovori između SAD i Kine imaju istoriju podsticanja globalnih klimatskih pregovora, uključujući postavljanje temelja za Pariski klimatski sporazum 2015. godine, kada su se vlade složile da ograniče porast globalnih temperatura iz industrijskog doba na 1,5 C.
Ali šire tenzije su zahladnele odnose od tada, uključujući carine iz Trampove ere na kinesku robu, uključujući solarne panele, posetu bivše predsednice Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi Tajvanu prošle godine, i američki zakon koji blokira uvoz robe iz regiona Sinđang za koji Vašington veruje Kina koristi prinudni rad.
Posle Pelosijevog avgustovskog putovanja na Tajvan, ostrvo kojim se upravlja demokratski, za koje Kina tvrdi da je deo svoje teritorije, Peking je rekao da će zaustaviti svaki dijalog sa Vašingtonom o klimatskim promenama. Dve zemlje su nastavile neformalne pregovore o klimi tek u novembru na samitu COP27 u Egiptu.
Američko usvajanje sveobuhvatnog Zakona o smanjenju inflacije, čiji poreski krediti za domaću proizvodnju čiste energije nastoje da se suprotstave kineskoj dominaciji u sektoru i ožive američku proizvodnju, takođe je pojačalo tenzije.
I dok je Kina dodala više obnovljive energije nego ostatak sveta zajedno, ona je takođe napravila snažan pohod nazad na ugalj – što je velika briga Vašingtona. Kina je 2022. godine izdala najveći broj novih dozvola za postrojenja na ugalj od 2015. prema Centru za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) i Globalnom energetskom monitoru (GEM).
„Iako će SAD pokrenuti pitanje zaustavljanja razvoja nove proizvodnje uglja, malo je verovatno da će Kina dati bilo kakva uveravanja po ovom pitanju“, rekao je Alden Majer, viši saradnik u E3G think tanku i dugogodišnji posmatrač klimatskih pregovora.
„I dok će Kina verovatno pokrenuti pitanje američkih tarifa na kinesku solarnu tehnologiju, malo je verovatno da će SAD najaviti bilo kakve promene na tom frontu“, rekao je on.
Tokom prošlomesečne posete Jelen, javno je tražila da Kina učestvuje u fondovima UN-a za pomoć siromašnijim zemljama u rešavanju klimatskih promena. Kina, koja sebe smatra nacijom u razvoju, pružila je otpor.
Fang Li, kineska direktorka Instituta za svetske resurse, rekla je da takođe očekuje da će Sjedinjene Države podstaći Kinu da ojača svoje nacionalno klimatsko obećanje prema Pariskom sporazumu, ali bi se mogla suočiti sa nevoljnošću kineske strane koju uznemiravaju trgovinske barijere SAD.
