Naš univerzum bi mogao biti dvostruko stariji od trenutnih procena, prema novoj studiji koja dovodi u pitanje dominantni kosmološki model i baca novo svetlo na takozvani „nemogući problem rane galaksije“.
Rad je objavljen u časopisu Monthli Notices of the Royal Astronomical Society.
„Naš novo osmišljeni model produžava vreme formiranja galaksije za nekoliko milijardi godina, čineći univerzum star 26,7 milijardi godina, a ne 13,7 kako je ranije procenjeno“, kaže autor Rajendra Gupta, vanredni profesor fizike na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta iz Otave.
Godinama su astronomi i fizičari izračunavali starost našeg univerzuma merenjem vremena koje je proteklo od Velikog praska i proučavanjem najstarijih zvezda na osnovu crvenog pomaka svetlosti koja dolazi iz udaljenih galaksija. Godine 2021, zahvaljujući novim tehnikama i napretku u tehnologiji, starost našeg univerzuma je tako procenjena na 13,797 milijardi godina korišćenjem Lambda-CDM modela konkordancije.
Međutim, mnogi naučnici su bili zbunjeni postojanjem zvezda poput Metuzalema koje izgledaju starije od procenjene starosti našeg univerzuma i otkrićem ranih galaksija u naprednom stanju evolucije koje je omogućio svemirski teleskop Džejms Veb. Ove galaksije, koje postoje oko 300 miliona godina nakon Velikog praska, izgleda da imaju nivo zrelosti i mase koji se obično povezuje sa milijardama godina kosmičke evolucije. Štaviše, oni su iznenađujuće male veličine, dodajući još jedan sloj misterije u jednačinu.
Cvikijeva teorija umorne svetlosti predlaže da je crveni pomak svetlosti iz udaljenih galaksija posledica postepenog gubitka energije fotona na ogromnim kosmičkim udaljenostima. Međutim, videlo se da je to u suprotnosti sa zapažanjima. Ipak, Gupta je otkrio da „dopuštajući ovoj teoriji da koegzistira sa svemirom koji se širi, postaje moguće reinterpretirati crveni pomak kao hibridni fenomen, a ne isključivo zbog ekspanzije“.
Pored Cvikijeve teorije o umornom svetlu, Gupta uvodi ideju o evoluciji „konstanti spajanja“, kao što je pretpostavio Paul Dirac. Konstante spajanja su osnovne fizičke konstante koje upravljaju interakcijama između čestica. Prema Diraku, ove konstante su mogle varirati tokom vremena. Omogućavajući im da evoluiraju, vremenski okvir za formiranje ranih galaksija koje je posmatrao Veb teleskop pri velikim crvenim pomacima može se produžiti sa nekoliko stotina miliona godina na nekoliko milijardi godina. Ovo pruža izvodljivije objašnjenje za napredni nivo razvoja i mase uočene u ovim drevnim galaksijama.
Štaviše, Gupta sugeriše da tradicionalnom tumačenju „kosmološke konstante“, koja predstavlja tamnu energiju odgovornu za ubrzano širenje univerzuma, treba revidirati. Umesto toga, on predlaže konstantu koja objašnjava evoluciju konstanti spajanja. Ova modifikacija u kosmološkom modelu pomaže u rešavanju zagonetke malih veličina galaksija uočenih u ranom univerzumu, omogućavajući preciznija posmatranja.
