Ujedinjene nacije sazivaju ove nedelje globalni skup kako bi pokušali da mapiraju granice veštačke inteligencije i da iskoriste njen potencijal za osnaživanje čovečanstva.
UN se nadaju da će postaviti jasan plan za dalje rukovanje veštačkom inteligencijom, jer razvoj tehnologije juri napred u kapacitetima za postavljanje svojih granica.
Globalni samit „AI za dobro“, koji se održava u Ženevi u četvrtak i petak, okupiće oko 3.000 stručnjaka iz kompanija poput Majkrosofta i Amazona, kao i sa univerziteta i međunarodnih organizacija kako bi pokušali da oblikuju okvire za rukovanje veštačkom inteligencijom.
„Ova tehnologija se brzo razvija“, rekla je Dorin Bogdan-Martin, šefica Međunarodne unije za telekomunikacije, agencije UN za informacione i komunikacione tehnologije koja je sazvala samit.
„To je prava prilika da se vodeći svetski glasovi o veštačkoj inteligenciji okupe na globalnoj sceni i da se pozabave pitanjima upravljanja“, rekla je ona novinarima.
„Ne raditi ništa nije opcija. Čovečanstvo zavisi od toga. Zato moramo da se angažujemo i pokušamo da obezbedimo odgovornu budućnost sa veštačkom inteligencijom.“
Ona je rekla da će samit ispitati moguće okvire i zaštitne ograde za podršku bezbednoj upotrebi veštačke inteligencije.
Među navedenim učesnicima su glavni tehnološki direktor Amazona Verner Vogels, operativni direktor Google DeepMind-a Lila Ibrahim i bivši kapiten španskog fudbala Iker Kasiljas—koji je doživeo srčani udar 2019. godine i sada se zalaže za upotrebu veštačke inteligencije u prevenciji srčanog udara.
Njima će se pridružiti desetine robota, uključujući nekoliko humanoida kao što je Ai-Da, prvi ultrarealističan robot umetnik; Ameca, najnapredniji svetski robot nalik životu; humanoidna rok pevačica Dezdemona; i Grejs, najnapredniji zdravstveni robot.
ITU sa sedištem u Ženevi smatra da može da iskoristi svoje iskustvo u upravljanju veštačkom inteligencijom.
Osnovana 1865. godine, ITU je najstarija agencija u UN-u. Osnovao je „SOS“ kao međunarodni pomorski poziv u pomoć Morzeovom azbukom 1906. godine i koordinira sve, od radio frekvencija do satelita i 5G.
Samit želi da identifikuje načine korišćenja veštačke inteligencije za unapređenje ciljeva UN za održivi razvoj koji zaostaju u pitanjima kao što su zdravlje, klima, siromaštvo, glad i čista voda.
Bogdan-Martin je rekao da veštačka inteligencija ne sme da pogorša društvene nejednakosti ili da unese predrasude u pogledu rase, pola, politike, kulture, religije ili bogatstva.
„Ovaj samit može pomoći da se osigura da veštačka inteligencija zacrta kurs koji koristi čovečanstvu“, rekao je šef UN Antonio Gutereš.
Međutim, dok zagovornici veštačke inteligencije pozdravljaju tehnologiju zbog toga kako može da transformiše društvo, uključujući posao, zdravstvenu zaštitu i kreativne aktivnosti, drugi su zabrinuti zbog njenog potencijala da podriva demokratiju.
„Mi smo nekako u savršenoj oluji kada odjednom imamo ovu moćnu novu tehnologiju – ne mislim da je super-inteligentna – koja je veoma široko rasprostranjena i osnažena u našim životima, a mi zaista nismo spremni“, rekao je serijski AI preduzetnik Geri Markus.
„Mi smo u kritičnom trenutku u istoriji kada možemo ili da ovo ispravimo i izgradimo globalnu upravu koja nam je potrebna, ili da pogrešimo i da ne uspemo i završimo na lošem mestu gde nekoliko kompanija kontroliše sudbine mnogih, mnogih ljudi bez dovoljno predumišljaja“, rekao je on.
Prošlog meseca, zakonodavci EU su gurnuli blok bliže donošenju jednog od prvih zakona na svetu koji regulišu sisteme kao što je OpenAI ChatGPT chat bot. U Sjedinjenim Državama raste i buka da se reguliše AI.
ChatGPT je postao globalna senzacija otkako je lansiran krajem prošle godine zbog svoje sposobnosti da proizvodi sadržaj nalik ljudima, uključujući eseje, pesme i razgovore iz jednostavnih upita.
To je izazvalo gomilu generativnog AI sadržaja, ostavljajući zakonodavce da se muče da pokušaju da shvate kako da regulišu takve botove.
Huan Lavista Feres, glavni naučnik za podatke u Microsoft AI For Good Lab, dao je primer kako bi veštačka inteligencija mogla da se koristi „da učini naš svet boljim mestom“.
On je uporedio više od 400 miliona ljudi kojima je dijagnostikovan dijabetes, glavni uzrok slepila, sa malim brojem oftalmologa.
„Fizički je nemoguće dijagnostikovati svakog pacijenta. Ipak, mi i drugi smo napravili AI modele koji danas mogu da podnose ovo stanje sa tačnošću koja odgovara veoma dobrom oftalmologu. To je nešto što se čak može uraditi i sa pametnog telefona.“
„Ovde AI nije samo rešenje, već je jedino rešenje.“
