Ekstremni vremenski događaji, kao što su šumski požari i suše, ubrzaće promene u sistemima pod stresom, što će dovesti do bržih prelomnih tačaka ekološkog pada, prema novoj studiji.
Koristeći kompjutersko modeliranje, britanski istraživački tim, koji uključuje naučnike sa Univerziteta u Šefildu, pogledao je četiri ekosistema pod pretnjom kako bi utvrdio koji faktori mogu dovesti do prelomnih tačaka, iza kojih je kolaps bio neizbežan. U nekim sistemima, kombinacija dodavanja novih ekstremnih događaja povrh drugih tekućih stresova približila je vreme predviđene tačke preokreta sadašnjosti za čak 80%.
Na kraju, kažu autori, „savršena oluja“ kontinuiranog stresa od faktora kao što su neodrživo korišćenje zemljišta, ekspanzija poljoprivrede i klimatske promene, kada je u kombinaciji sa razornim epizodama poput poplava i požara, delovaće zajedno i brzo ugroziti prirodne sisteme.
Tim je posmatrao dva jezerska ekosistema i dva primera šumarstva, uključujući istorijski kolaps civilizacije Uskršnjeg ostrva (Rapa Nui), za koji se smatra da je rezultat prenaseljenosti u kombinaciji sa neodrživom eksploatacijom drveća.
Modeli su vođeni preko 70.000 puta za svaki ekosistem, sa varijablama prilagođenim za svaku priliku. Do 15% kolapsa nastalo je kao rezultat novih stresova ili ekstremnih događaja, čak i dok je glavni stres bio konstantan. Drugim rečima, čak i ako se ekosistemima upravlja održivije održavanjem konstantnog glavnog nivoa stresa kao što je krčenje šuma, novi stresovi kao što su globalno zagrevanje i ekstremni vremenski događaji bi i dalje mogli da dovedu do kolapsa.
„Sva četiri ekološka sistema koja smo posmatrali pokazala su iste ukupne rezultate“, rekao je koautor dr Gregori Kuper sa Instituta za održivu hranu Univerziteta u Šefildu.
„Ovo ima potencijalno duboke implikacije na našu percepciju budućih ekoloških rizika. Iako trenutno nije moguće predvideti kako će se prelomne tačke izazvane klimom i efekti lokalnih ljudskih akcija na ekosisteme povezati, naši nalazi pokazuju potencijal za svaki da ojača drugi. Svaki sve veći pritisak na ekosisteme biće izuzetno štetan i mogao bi imati opasne posledice.“
Broj ekstremnih klimatskih događaja se povećao od 1980. godine, a globalno zagrevanje čak i na 1,5°C će dodatno povećati te brojke. Naučnici su takođe zabrinuti zbog mogućih negativnih efekata pošto jedan ekosistem koji se urušava utiče na susedne ekosisteme.
„Više od petine ekosistema širom sveta je u opasnosti od kolapsa“, rekao je profesor Sajmon Vilkok sa Univerziteta Rotamsted i Bangor, koji je zajedno vodio studiju objavljenu u Nature Sustainabiliti.
„Međutim, stalni stresovi i ekstremni događaji međusobno deluju kako bi ubrzali brze promene koje bi mogle biti van naše kontrole. Kada dođu do tačke preokreta, prekasno je.”
On je dodao: „U protekle dve godine, svet se okupio oko klimatskih i ekoloških kriza kroz konferencije UN o klimatskim promenama i biodiverzitetu. Ali treba imati na umu da su uzroci kriza međusobno povezani – da su se već sukobili – i da nečinjenje nad oba može dovesti do strašnih posledica“.
Primer je procena Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC) za prekretnicu u Amazonskoj šumi pre 2100. Nova studija sugeriše da bi slom mogao da se dogodi nekoliko decenija ranije nego što je IPCC predvideo. Na primer, dobro je poznato da Amazonskoj šumi preti krčenje šuma. Međutim, lako je zamisliti kako globalno zagrevanje i ekstremni klimatski događaji kao što su suše i šumski požari doprinose ovom stresu. Ovo može smanjiti sposobnost Amazona da generiše sopstvenu kišu, čineći ga sušnijim i ranjivijim – što rezultira spiralnim spuštanjem ekosistema u propast.
„Prethodne studije ekoloških prekretnica ukazuju na značajne društvene i ekonomske troškove od druge polovine 21. veka nadalje. Naši nalazi ukazuju na potencijal da se ti troškovi pojave mnogo ranije“, dodao je koautor profesor Džon Diring, profesor emeritus na Univerzitetu od Sautemptona.