Rani znaci upozorenja o bolestima uzrokovanim disfunkcionalnim nivoima hormona stresa mogu se lakše uočiti zahvaljujući novom nosivom uređaju koji su razvili endokrini istraživači.
Ovo je prvi put da je moguće izmeriti promene u hormonima stresa kod ljudi dok obavljaju normalne dnevne aktivnosti, i danju i noću. Novo zajedničko istraživanje koje vode Univerzitet u Bristolu, Univerzitet u Birmingemu i Univerzitet u Bergenu ima potencijal da promeni način na koji se dijagnostikuju i leče bolesti sistema hormona stresa.
Tehnologija, objavljena u Science Translational Medicine danas (21. juna), pokazuje kako praćenje nivoa nadbubrežnih steroida u visokoj rezoluciji i tokom dužeg vremenskog perioda može pružiti bolje informacije o tome kako se nivoi hormona menjaju u dnevnim (cirkadijanskim) i bržim (ultradijanskim) vremenskim periodima.
Hormoni stresa kao što je hormon kortizol su ključni za život. Poremećaj njihovog ritma usled bolesti i faktora načina života povezan je sa bolestima poput depresije, srčanih bolesti, gojaznosti, dijabetesa, pa čak i kritične bolesti. Međutim, do sada naučnici nisu mogli da definišu kako izgleda normalna ritmičnost u zdravom svakodnevnom životu.
Glavni problem je to što je razumevanje značenja hormonskog testa veoma teško ili nemoguće ako se uzme samo jedna vremenska tačka, jer se time ne uzimaju u obzir hormonski ritmovi. Ovo zauzvrat dovodi do kašnjenja u dijagnostici i propuštenih mogućnosti za intervenciju lečenja. Ranije je jedini način da se napravi tačna slika bio uzimanje više uzoraka krvi tokom prijema u bolnicu ili istraživačku jedinicu, što nije samo dugotrajno i nezgodno, već je i stresno.
U-RHITAM su razvili naučnici sa Univerziteta u Bristolu, dizajnirala ga je kompanija Designvorks Vindsor, a dostupan je preko kompanije Dinamic Therapeutics sa Univerziteta u Bristolu. Nosivi uređaj se nosi oko struka i bezbolno i automatski uzima uzorke ispod kože svakih 20 minuta, bez potrebe za prikupljanjem krvi. Važno je da metoda omogućava uzorkovanje tokom spavanja, posla i drugih svakodnevnih životnih aktivnosti do 72 sata u jednoj sesiji.
Danas objavljena studija pokazuje potencijal uređaja U-RHITM, analizirajući uzorke od 214 zdravih dobrovoljaca tokom 24 sata. Koristeći podatke u više vremenskih tačaka u tom periodu, tim je uspeo da napravi profile hormona nadbubrežne žlezde zdravih ljudi u stvarnim životnim uslovima.
Matematičari iz Centra za sistemsko modeliranje i kvantitativnu biomedicinu Univerziteta u Birmingemu koristili su ove podatke da razviju novu klasu dinamičkih markera kako bi bolje razumeli kako zdrav hormonski profil treba da izgleda u zavisnosti od pola, starosti, indeksa telesne mase pojedinca, kao i druge karakteristike.
Ovi nalazi pokazuju kako izgledaju zdravi hormonski ritmovi u populaciji, u stvarnom svetu, i mogli bi da predstavljaju osnovu za nove, bolje načine dijagnostikovanja endokrinih stanja u mnogo ranijoj fazi.
Dr Tomas Apton, klinički istraživač u oblasti Automatizovanog uzorkovanja na Univerzitetu u Bristolu i vodeći endokrinolog u studiji, rekao je: „Naši rezultati predstavljaju promenu paradigme u razumevanju kako sistem hormona stresa funkcioniše kod zdravih ljudi. Informacije koje imamo prikupljeni formiraju potpuno novi referentni opseg koji ima potencijal da revolucioniše način na koji se dijagnostikuju i leče bolesti sistema hormona stresa.“
Dr Eder Zavala, pomoćnik profesora matematike na Univerzitetu u Birmingemu i vodeći matematičar u studiji, dodao je: „Ovo je fascinantna nova tehnologija koja nam omogućava da dođemo do novih otkrića o tome kako funkcioniše hormonska regulacija, dok matematička analiza omogućava da generišemo nove ideje o preciznoj dijagnozi i dizajniramo personalizovane medicinske intervencije koje bolje podržavaju pacijente.“
Staford Lajtman, profesor medicine na Medicinskoj školi u Bristolu: Translacione zdravstvene nauke (THS) i koautor studije, objasnio je: „Naši rezultati pružaju značajan novi uvid u to kako sistem hormona stresa funkcioniše kod zdravih ljudi i naglašava važnost merenja promene, a ne samo uzorkovanja na pojedinačnim tačkama.Takođe naglašava važnost merenja hormona tokom spavanja, što je ranije bilo nemoguće van bolnice.
„Mogućnost merenja dinamike lučenja hormona tokom dana i noći kod pacijenata u sopstvenoj kući ne samo da će poboljšati našu sposobnost da precizno dijagnostikujemo bilo kakvu abnormalnost u sekreciji hormona bez potrebe za složenim stacionarnim istraživanjima, već se cela dijagnostička procedura može izvedeno iz primarne zdravstvene zaštite i povezano sa novodostupnim dijagnostičkim algoritmima. Ovo ne samo da će obezbediti dobru, personalizovanu medicinu, već će takođe omogućiti pacijentu da prati sopstvene hormonske profile tokom dijagnoze i terapije i osnažiti boljeg pacijenta: razgovore sa doktorom.“
