Većina transplantiranih srca dolazi od donatora koji su umrli od mozga, ali nova istraživanja pokazuju da drugačiji pristup može biti jednako uspešan i povećati broj dostupnih organa, piše AP.
To se zove donacija nakon cirkulatorne smrti, metoda koja se dugo koristi za oporavak bubrega i drugih organa, ali ne i krhkih srca. Istraživači Duke Health-a rekli su u sredu da bi korišćenje ovih dugo izbegavanih srca moglo da omogući hiljadama više pacijenata šansu za transplantaciju koja spasava život – povećanje broja donorskih srca za 30%.
„Iskreno, kada bismo mogli da pucnemo prstima i samo nateramo ljude da koriste ovo, mislim da bi to verovatno poraslo i više od toga“, rekao je hirurg za transplantaciju dr Džejkob Šreder sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Djuk, koji je vodio istraživanje. „Ovo bi zaista trebalo da bude standard nege.“
Uobičajeni metod donacije organa se dešava kada lekari, pažljivim testiranjem, utvrde da neko nema funkciju mozga nakon katastrofalne povrede – što znači da je moždana mrtva. Telo je ostavljeno na ventilatoru koji održava otkucaje srca i oksigenaciju organa dok se ne oporave i stave na led.
Nasuprot tome, donacija nakon cirkulatorne smrti se dešava kada neko ima neizdrživu povredu mozga, ali pošto sve funkcije mozga još nisu prestale, porodica odlučuje da povuče podršku za život i srce stane. To znači da organi ostaju bez kiseonika neko vreme pre nego što se mogu oporaviti – a hirurzi, zabrinuti da će srce biti oštećeno, ostavili su ga iza sebe.
Šta se promenilo: Sada lekari mogu da uklone ta srca i stave ih u mašinu koja ih „reanimira“, pumpajući krv i hranljive materije dok se transportuju – i pokazujući da li rade dobro pre planirane transplantacije.
Studija od srede, sprovedena u više bolnica širom zemlje, uključivala je 180 primalaca transplantacije, polovina onih koji su primili DCD srca, a polovina srca od moždanih mrtvih donora koji su transportovani na ledu.
Preživljavanje šest meseci kasnije bilo je otprilike isto – 94% za primaoce donacija za srčanu smrt i 90% za one koji su dobili uobičajena srca, objavili su istraživači u Nev England Journal of Medicine.
Nalazi su uzbudljivi i pokazuju „potencijal da se poveća pravičnost i pravičnost u transplantaciji srca, omogućavajući većem broju osoba sa srčanom insuficijencijom da imaju pristup ovoj terapiji koja spašava živote“, rekla je kardiolog za transplantaciju dr Nensi Svajcer sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu, koja je t uključen u studiju, napisao je u propratnom uvodniku.
Prošle godine u SAD je urađeno 4.111 transplantacija srca, što je rekordan broj, ali ni izbliza dovoljan da se zadovolji potrebe. Stotine hiljada ljudi pate od uznapredovale srčane insuficijencije, ali mnogima nikada nije ponuđena transplantacija, a drugi umiru čekajući je.
Istraživači u Australiji i Velikoj Britaniji prvi su počeli da pokušavaju transplantaciju srca sa DCD pre oko sedam godina. Duke je bio pionir u američkim eksperimentima krajem 2019. godine, jedna od oko 20 američkih bolnica koje sada nude ovu metodu. Prošle godine je bilo 345 takvih transplantacija srca u SAD, a 227 do sada ove godine, prema Ujedinjenoj mreži za deljenje organa.
U studiji koju je vodio Duke, skoro 90% srca sa DCD oporavljenom je nakon transplantacije, što ukazuje da je vredno truda da više bolnica počne da koristi noviju metodu.
Svajcer je primetio da mnogi potencijalni donatori imaju teške povrede mozga, ali ne ispunjavaju kriterijume za moždanu smrt, što znači da mnoga potencijalno upotrebljiva srca nikada ne budu donirana. Ali ona je takođe upozorila da ima još toga da se nauči, napominjući da je manja verovatnoća da će najbolesniji pacijenti na listi čekanja dobiti DCD srca u studiji.
Šroder je rekao da je većina onih koji su primili DCD srca već imali ugrađene srčane pumpe koje su otežale izvođenje transplantacije, čak i ako nisu bile visoko rangirane na listi čekanja.
Studiju je finansirao TransMedics, koji pravi sistem za skladištenje srca.
