Kako kaže poslovica „Ono što jedeš“, vrsta hrane koju konzumiramo utiče na naše zdravlje i dugovečnost tokom celog života. U stvari, postoji direktna veza između nutritivnih zahteva vezanih za uzrast i metaboličkog zdravlja. Optimalna ishrana u skladu sa godinama može pomoći u održavanju metaboličkog zdravlja, čime se poboljšava zdravstveni vek (period života bez bolesti) i životni vek pojedinca.
Poznato je da različite nutritivne intervencije koje uključuju različit unos kalorija i proteina poboljšavaju zdravlje i životni vek glodara i primata. Štaviše, nedavne studije su takođe izvestile o povezanosti prehrambenih makronutrijenata (proteina, ugljenih hidrata, masti) sa kardio-metaboličkim zdravljem i starenjem kod miševa. Međutim, količina proteina koja se mora konzumirati za održavanje metaboličkog zdravlja nije poznata.
U novoj studiji objavljenoj u GeroScience, tim istraživača na čelu sa docentom Jošitaka Kondoom sa Univerziteta Vaseda, Japan, istražio je količinu proteina u ishrani potrebnih za poboljšanje metaboličkog zdravlja kod miševa koji se približavaju starosti.
Tim je regrutovao mlade (6 meseci) i sredovečne (16 meseci) mužjake miševa C57BL/6NCr koji su dva meseca hranjeni izokaloričnim dijetama sa različitim sadržajem proteina (5 do 45%). Posle dva meseca, efekat različitih proteinskih dijeta je procenjen na osnovu merenja težine skeletnih mišića, profila jetre i lipida u plazmi i analize klasterskih analiza plazma aminokiselinskih profila na samoorganizovanju mape (SOM).
Na pitanje o motivaciji koja stoji iza njihove studije, Kondo objašnjava: „Optimalni balans makronutrijenata za idealne zdravstvene ishode može varirati u različitim životnim fazama. Prethodne studije pokazuju mogućnost minimiziranja smrtnosti specifične za uzrast tokom života promenom odnosa proteina u ishrani i ugljenih hidrata tokom približavanja starosti kod miševa. Međutim, količina proteina koju treba konzumirati da bi se održalo metaboličko zdravlje dok se približava starost je još uvek nejasna.“
Tim je primetio da je konzumacija ishrane sa niskim sadržajem proteina dovela do razvoja blage masne jetre, sa povećanim nivoom lipida u jetri kod miševa srednjih godina u poređenju sa mladim miševima. Nasuprot tome, ishrana sa umerenim sadržajem proteina dovela je do smanjenja koncentracije glukoze u krvi i nivoa lipida u jetri i plazmi. Ovi nalazi pokazuju da je ishrana sa umerenim sadržajem proteina (25% i 35%) održavala i mlade i sredovečne miševe metabolički zdravijima.
Ispitujući efekat različitih proteinskih dijeta na koncentraciju aminokiselina u plazmi kod miševa obe starosne grupe, istraživači su primetili da koncentracija pojedinačnih aminokiselina u plazmi varira sa godinama i različitim sadržajem proteina u ishrani. Ovo je dalje potvrđeno korišćenjem SOM analize aminokiselina u plazmi. Štaviše, profili aminokiselina u plazmi otkriveni korišćenjem SOM analize pokazali su korelaciju između različitih unosa proteina i različitih količina triglicerida u jetri i nivoa holesterola.
Govoreći o uticaju njihove studije na javno zdravlje, Kondo napominje: „Potrebe za proteinima se menjaju tokom života, povećavajući se kod mlađih reproduktivnih miševa, smanjuju se tokom srednjeg doba i ponovo rastu kod starijih miševa kako efikasnost proteina opada. Isti obrazac je se verovatno posmatra kod ljudi. Stoga bi se moglo pretpostaviti da povećanje dnevnog unosa proteina u obrocima može unaprediti metaboličko zdravlje ljudi. Štaviše, idealna ravnoteža makronutrijenata u ishrani u svakoj životnoj fazi takođe može da produži zdravstveni vek.“
U zaključku, uravnotežena ishrana sa umerenim količinama proteina može biti ključ za dug i zdrav život.
