Hibridne pretnje su dobile zamah u svetu na vrhuncu rata u Ukrajini, ali i tokom besneće pandemije Kovid virusa, ove hibridne pretnje zahtevaju hibridni otpor, a zemlje regiona zajedno sa međunarodnim organizacijama poput EU i NATO ne miruju u svojim akcijama za borbu protiv ove višestruke opasnosti.
U eri digitalizacije, dezinformacije se brzo šire, nanose značajnu štetu i podrivaju poverenje u institucije, sa potencijalno ozbiljnim posledicama. Oni predstavljaju ozbiljan problem sa kojim se novinari svakodnevno susreću u svom radu. Društvene mreže i veliki broj portala (pre svega neregistrovanih) smatraju se najvećim generatorima lažnih, netačnih informacija i vesti.
Manipulacija, propaganda, lažne informacije, uvrnute vesti i dezinformacije su različiti termini za pretnje koje imaju za cilj da manipulišu javnošću. Ove reči se često koriste kada se govori o nečemu što ima za cilj da manipuliše javnošću. Postoji mnogo različitih tumačenja dezinformacija, kao što postoje različita objašnjenja ko je odgovoran za njihovo širenje.
U svojoj analizi Instituta za komunikološke studije (ICS) pod nazivom „Uloga institucionalne transparentnosti u suočavanju sa dezinformacijama i spekulacijama u Severnoj Makedoniji“, navodi se da je medijska pismenost ključno sredstvo u borbi protiv dezinformacija.
– Građani koji su medijski pismeni svesniji su postojanja dezinformacija, mogu aktivno da učestvuju u procesu praćenja vesti i bolje prepoznaju i nose se sa dezinformacijama – navodi se u dokumentu.
Analiza sprovedena u zemlji je zaključila da nije bilo ispitanika koji je prepoznao sve znakove lažnih vesti u jednoj ili većini internet vesti. Istraživanje je takođe zaključilo da su kao ugrožene grupe identifikovani mladi od 18 do 28 godina, odrasli preko 60 godina i osobe iz socijalno ugrožene kategorije (primaoci neke vrste socijalne pomoći).
U istraživanju je takođe navedeno da preko 85 odsto i studenata i penzionera prati onlajn vesti, što ukazuje da je praćenje vesti i mogućnost da budu izloženi dezinformacijama putem digitalnih medija veliki među obe starosne grupe. U vojnoj doktrini, termin „hibridne pretnje” podrazumeva širok spektar mera, alata i tehnika, koje uključuju dezinformacije, sajber napade, manipulaciju međunarodnim pravom, špijunažu, sabotažu, političku subverziju, ekonomski pritisak.
Hibridni napadi koriste manipulaciju da bi izvršili određeni uticaj. Cilj hibridnih napada je da utiču na javnost ili procese koji su važni za donošenje ključnih odluka. U tom pravcu, glavni fokus hibridnih napada mogu biti lideri, javne ličnosti, mediji, verske grupe ili civilne organizacije. Kreatori hibridnih napada nastoje da utiču na kredibilitet i integritet pojedinaca ili grupa relevantnih za donošenje odluka.
Termin „hibridne pretnje“ ili „hibridne operacije“ u savremenim sistemima uključuje terorizam, korupciju, organizovani kriminal, migracije i sajber kriminal. Prema mišljenju stručnjaka za bezbednost, zemlje Zapadnog Balkana nalaze se na prostoru gde se preklapaju interesi različitih sila, što može biti suprotno ili paralelno našim interesima. Stoga, države treba da zadrže svoj informacioni, digitalni i finansijski suverenitet kako bi sprečile pojavu dezinformacija koje se šire u inostranstvu i kod kuće.
Najčešći napadi su putem informacionih sistema, za koje se, prema mišljenju stručnjaka za bezbednost, pokazalo da imaju potencijal da budu posebno ranjivi. Termin „hibridne pretnje“ ili „hibridne operacije“ u savremenim sistemima uključuje terorizam, korupciju, organizovani kriminal, migracije i sajber kriminal. Prema mišljenju stručnjaka za bezbednost, zemlje Zapadnog Balkana nalaze se na prostoru gde se preklapaju interesi različitih sila, što može biti suprotno ili paralelno našim interesima. Stoga, države treba da zadrže svoj informacioni, digitalni i finansijski suverenitet kako bi sprečile pojavu dezinformacija koje se šire u inostranstvu i kod kuće.
Najčešći napadi su putem informacionih sistema, za koje se, prema mišljenju stručnjaka za bezbednost, pokazalo da imaju potencijal da budu posebno ranjivi.
Profesor Mihal Vit objašnjava za „Sloboden pečat” da je svima dobro poznato da je Makedonija već dugo plodno tle za hibridne aktivnosti onih koji državi ne misle dobro. On objašnjava da su istraživanja brojnih institucija, slična sadašnjem, pokazala da su dezinformacije samo mali deo palete koju hakeri koriste u svojim aktivnostima, a da su hakerski napadi deo hibridnog rata koji uključuje i kritičnu infrastrukturu i baze podataka.
Koriste se kao deo kontinuirane strategije specijalnog ratovanja za širenje dezinformacija koje imaju za cilj destabilizaciju bezbednosnog društva. Zato se u Makedoniji ne smeju potceniti hibridne pretnje, čiji su sastavni deo dezinformacije – kaže on.
Kakva je veza između hibridnih pretnji i dezinformacija?
U jednoj od svojih izjava na ovu temu, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pokušao je prilikom otvaranja da razjasni koliko je teška borba protiv hibridnih pretnji – iako one postoje još od vremena „trojanskog konja“: „One su kombinacija vojnih i nevojne agresije, mešavina otvorenih i tajnih operacija.” Bilo da se radi o propagandi ili ciljanoj dezinformaciji, koju sprovode uniformisani vojnici ili kompjuterski programi. Prema Stoltenbergu, ono što se promenilo poslednjih godina su razmere i brzina takvih napada. Zato je ova zajednička inicijativa NATO-a i EU veoma važna.
Institucija će stalno analizirati sve vrste ovakvih napada koji se dešavaju u Evropi i Sjedinjenim Državama i razvijati strategiju kako da se sa njima najbolje izbore.
Severna Makedonija je na dnu po medijskoj pismenosti
Severna Makedonija sa 23 boda (od mogućih 100) nalazi se na pretposlednjem, 40. mestu, na rang listi novog Indeksa medijske pismenosti za 2022. godinu. Na rang listi koju je uradio Institut za otvoreno društvo – Sofija u okviru Inicijative za evropske politike, posmatrano je ukupno 41 država. Poslednje, 41. mesto, zauzima Gruzija, a pre Severne Makedonije, na 39. mestu, rangirano je Kosovo (ali sa istim brojem bodova kao RSM), Bosna i Hercegovina (24 boda) je na 38. mestu, Albanija (25). bodova) na 37., Crna Gora (32 boda) na 35. i Srbija (35 bodova) na 32. mestu. Među zemljama članicama EU najlošije je rangirana Bugarska, koja je na 33. mestu, odmah iza Srbije
