Istraživači su ustanovili da biološki pol igra ulogu u određivanju rizika pojedinca od moždanih poremećaja. Na primer, verovatnije je da će dečacima biti dijagnostikovana stanja ponašanja poput autizma ili poremećaja pažnje, dok je kod žena veća verovatnoća da će patiti od anksioznih poremećaja, depresije ili migrene. Međutim, stručnjaci ne razumeju u potpunosti kako seks doprinosi razvoju mozga, posebno u kontekstu ovih bolesti. Oni misle, delimično, da to može imati neke veze sa različitim veličinama određenih regiona mozga.
Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Merilend sada veruju da su identifikovali mehanizam zašto i kako se jedan region mozga razlikuje u veličini između muškaraca i žena, prema februarskoj studiji objavljenoj u PNAS-u. Studija sprovedena na pacovima otkrila je da ćelije imunološkog sistema u mozgu ženki troše i probavljaju neurone da bi oblikovale ovaj region mozga tokom razvoja.
Istraživači su takođe otkrili da petljanje sa veličinom ovog regiona mozga, koji se formira u prvih nekoliko dana života, utiče na to da li ženke pacova i dalje preferiraju miris mužjaka pacova. Kod glodara, ova „sklonost mirisu“ je pokazatelj preferencije seksualnog partnera, a ženke pacova obično preferiraju mirise mužjaka. Iako se ove sklonosti pacova ne odnose direktno na ljudske preferencije seksualnih partnera, nalazi pokazuju da promene u mozgu koje su određene imunološkim sistemom mogu kasnije uticati na ponašanje.
Detaljno razumevanje kako biološki seks i imuni sistem doprinose oblikovanju mozga u razvoju moglo bi jednog dana pomoći stručnjacima da shvate zašto se određene bolesti mozga češće javljaju kod jednog pola u odnosu na drugi i moglo bi da rasvetli bolje načine lečenja ili prevencije ovih stanja.
„Iako postoji mnogo preklapanja između mozgova muškaraca i žena, čini se da je imuni sistem taj koji obezbeđuje većinu prirodnih varijacija. Ovo se može desiti zato što je imuni sistem dizajniran tako da varijabilnost može da odgovori na širok spektar napade iz spoljašnjeg sveta“, rekao je dekan UMSOM-a Mark Gladvin, MD, potpredsednik za medicinska pitanja na Univerzitetu Merilend, Baltimor, i uvaženi profesori Džona Z. i Akiko K. Bauers.
Za trenutnu studiju, dr Mekarti i njene kolege su ispitale region koji se nalazi duboko u mozgu koji je kod mužjaka pacova dva do četiri puta veći nego kod ženki pacova. Ova razlika u veličini se takođe pojavljuje u mozgu ljudi u sličnom regionu, ali razlika u polu nije tako izražena.
Kada su pažljivo ispitali različite tipove ćelija u muškom i ženskom mozgu, primetili su da su imune ćelije u mozgu ženki pacova formirale više struktura na svojoj površini koje imune ćelije koriste da jedu druge ćelije, zvane fagocitne čaše. Takođe su primetili da ove imune ćelije vare neurone. Obično ove imune ćelije jedu ostatke, mrtve ili umiruće ćelije i ćelije inficirane virusima ili bakterijama, umesto zdravih moždanih ćelija.
Kada su istraživači koristili lek ili antitelo da blokiraju sposobnost imunih ćelija da jedu neurone u mozgu pacova, otkrili su da se ovaj region u mozgu ženki pacova razvio veći, slično veličini regiona u mozgu muških pacova.
„Skoro 50 godina smo mislili da su ćelije samo umrle kod žena, a ne kod muškaraca i mislili smo da je to zbog steroidnih hormona“, rekla je viši istraživač Margaret Mekarti, dr, profesor Džejmsa i Karolin Frenkil Dean i Predsedavajući Katedre za farmakologiju UMSOM-a.
„U otvorenom polju ćelija koje se sve dodiruju, videćemo ćeliju imunog mikroglije kako puca kroz druge ćelije i pojede jednu određenu ćeliju. Ćelije koje ove mikroglije jedu nisu nasumične, ali ne znamo zašto oni su izabrani. Ovo su pitanja koja tek treba da istražimo.“
Region mozga analiziran u ovoj studiji poznat je po kontroli reproduktivnog ponašanja pacova. Na primer, ženke pacova obično preferiraju mirise mužjaka pacova kada imaju izbor, a mužjaci pacova preferiraju mirise ženki. Istraživači su otkrili da ženke sa većim regionom mozga zbog blokirane funkcije ishrane imunih ćelija više nisu preferirale miris mužjaka pacova i umesto toga su birale ženski miris ili uopšte nisu imale prednost.
„Ovo otkriće doprinosi dokazima da imuni sistem igra glavnu ulogu u određivanju određenih polnih razlika u mozgu koje na kraju mogu dovesti do razlika u prevalenciji razvojnih poremećaja mozga“, rekao je dr Mekarti. „Da li se ovim procesom može manipulisati kako bi se razvili novi tretmani za autizam ili anksioznost ostaje da se vidi, ali to je obećavajući put istraživanja za istraživanje.“
