Devet evropskih zemalja održalo je u ponedeljak samit sa ciljem povećanja proizvodnje energije vetra u Severnom moru, podstaknut posledicama rata u Ukrajini i nastojanjem da se koriste obnovljivi izvori energije.
Sastanak će, čiji domaćin je Belgija, u primorskom gradu Ostendeu, okupiti lidere članica EU Francuske, Nemačke, Irske, Danske, Holandije i Luksemburga, a prisustvovaće i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Norveška i Britanija će takođe učestvovati, iako su francuski zvaničnici rekli da će delegaciju predvoditi britanski ministar energetike, a ne premijer Riši Sunak koji nije mogao da stigne.
„Potrebne su nam morske turbine na vetar — a potrebno nam je mnogo njih“, rekli su lideri zemalja u zajedničkom tekstu objavljenom u Politiku.
„Potrebni su nam da bismo postigli naše klimatske ciljeve i da bismo se oslobodili ruskog gasa, obezbeđujući sigurniju i nezavisniju Evropu.
Kolektivni cilj je, kako su rekli, da se poveća proizvodnja energije vetra na moru na 120 gigavata do 2030. godine – sa sadašnjih samo 30 GV – i najmanje 300 GV do 2050. godine.
Samit u Severnom moru je drugi koji se održava, nakon što su četiri zemlje na inauguracionom skupu prošle godine — Belgija, Danska, Nemačka i Holandija — odlučile da je neophodno proširiti saradnju.
Oni su prepoznali da je ovo „masovni poduhvat“ koji zahteva „ogromna ulaganja u infrastrukturu“.
Belgijski premijer Aleksandar De Kru rekao je uoči samita da će on biti fokusiran na „brzinu izvršenja“, posebno na standardizaciju opreme potrebne za bržu i jeftiniju izgradnju priobalnih vetroelektrana.
Na samitu je učestvovalo i oko 100 šefova kompanija u lancu snabdevanja vetroturbinama.
Pismo lidera, čiji su potpisnici bili francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc, naglasili su potrebu da se ekspertiza i delovi nabavljaju iz Evrope, a ne negde drugde.
„Moramo da napravimo prostor za evropske lance vrednosti kada je u pitanju zelena tehnologija i da diverzifikujemo naše izvore kritičnih sirovina za vetroturbine, baterije i slično“, rekli su oni.
Kina trenutno ima dominantnu poziciju u snabdevanju kritičnim komponentama kao što su retke zemlje.
VindEurope, federacija koja predstavlja evropsku industriju energije vetra, veruje da su ambicije samita u Ostendeu izvodljive, imajući u vidu tehnološku stručnost i iskustvo kompanija u sektoru.
Ali je istakla nedostatak „adekvatnih mehanizama finansiranja“ i zapošljavanja u sektoru.
Trenutna politika, koja ima za cilj da dođe do ugljično neutralne budućnosti u Evropi, „previše je fokusirana na tehnološka otkrića, a ne na stvarno povećanje postojećih lanaca snabdevanja“, navodi se u saopštenju VindEurope.
Takođe je kritikovao „nekoordinisane tržišne intervencije, ograničenja cena i nacionalne mere povrata“ koje su „odvraćale investicije“.
Organizacija kaže da Evropa treba da izgradi infrastrukturu na moru kako bi dodala 20 GV proizvodnje godišnje, ali sektor trenutno ima kapacitet za samo sedam GV godišnje, sa uskim grlima u lancu snabdevanja za kablove, podstanice i temelje, kao i u dostupnosti brodova na vetar na moru .
Ulaganja da se Evropa dovede tamo gde ona želi da bude ogromna: EU je izračunala cenu dostizanja 300 GV proizvodnje energije na moru do 2050. na 800 milijardi evra.
Britanija ima najveću flotu offshore vjetroelektrana, od kojih 45 proizvode 14 GV, sa planovima za proširenje kapaciteta na 50 GV do 2030. godine.
Sledeća je Nemačka, sa 30 vetroelektrana koje proizvode 8 GV, zatim Holandija sa 2,8 GV i Danska i Belgija sa 2,3 GV.
Ostale zemlje učesnice proizvode manje od gigavata iz svojih postojećih postrojenja, ali dele ambicije da značajno povećaju energiju iz tog izvora.
Evropska unija je nedavno postavila cilj da udvostruči udeo obnovljivih izvora u svom energetskom miksu, na 42,5 odsto, posebno olakšavanjem dobijanja dozvola za instaliranje infrastrukture.