Umiranje morskih ježeva preti grebenima od Floride do Kariba

Umiranje morskih ježeva preti grebenima od Floride do Kariba

Ovih dana, morski ježevi su poznati kao baštovani mora. Oni čuvaju alge na koralnim grebenima koje zovu dom, pazeći da nikada ne preplave njihove domaćine. Uočavanje jednog na grebenskom traktu Floride dobar je znak da su obližnji korali dobro.

Pre nekoliko decenija, njihova reputacija je bila malo drugačija. Na njih se gledalo kao na štetne smetnje, za ronioce i grebene.

Prvi put kada je pomorski naučnik Don Levitan ugledao grebene u blizini Američkih Devičanskih ostrva, oni su bili prekriveni crnom bojom – koralima prekrivenim hiljadama ježeva sa oštrim, otrovnim bodljama.

„Bilo je toliko gusto da je izgledalo kao greben morskih ježeva“, rekao je Levitan, profesor na Državnom univerzitetu Floride. „Nisi mogao ni da uđeš u vodu.“

To je bilo 1983. godine, šest meseci pre nego što je misteriozna bolest u potpunosti zbrisala populaciju koja je zahvatila Karibe, uključujući i greben Floride. Prosečna stopa smrtnosti širom Kariba, rekao je, iznosi 95%. U narednim godinama postalo bi jasno da bi se premalo ježeva pokazalo lošijim za grebene od previše njih.

Sada, nakon decenija postepenog oporavka, populacija ove specifične vrste morskog ježa, formalno poznatog kao Diadema antillarum, ponovo je dramatično opala. Nedavni rad koji je vodio Levitan, objavljen u časopisu Proceedings of the National Academi of Sciences, otkrio je da je odumiranje koje je počelo početkom 2022. bilo jednako razorno: 98% populacije Diadema je još jednom zbrisano.

To se nazire kao još jedan udarac koralnim grebenima u celom regionu, uključujući Floridu.

Diadema je poznata kao „morske koze“. Njihova omiljena hrana su makroalge koje se mogu nakupljati duž korala, odsecajući kiseonik koji mu je potreban za preživljavanje. Diadema su plodni pašnjaci, i ako ih ima dovoljno u okolini, stvaraju male zone bez algi – koje se nazivaju i oreoli – oko korala koje im pomažu da prežive.

Korali takođe vraćaju ježevima. Oni pružaju uglove i rupe da se sakriju od gladnih predatora kao što su riba okidač ili svinja.

Ali korali na Floridi nisu u sjajnoj formi ovih dana. Klimatske promene su učinile vodu okeana toplijom i kiselijom, što je izazvalo izbeljivanje korala. Široko rasprostranjena i razorna bolest gubitka tkiva kamenih koralja oslabila je desetine nekada jakih grebena. A oblake zagađenja iz septičkih jama koje propuštaju i izlivene kanalizacije guše korale sa previše hranljivih materija.

Zato im je, rekao je Levitan, potrebna sva pomoć koju mogu dobiti od Diademe. Ali za razliku od drugih mesta na Karibima, Florida je doživela neki od najsporijih oporavka između prvog odumiranja 1980-ih i drugog nedavnog, tako da prirodna populacija skoro da i ne postoji.

„Mesta kao što je Florida, ako ste išli na ronjenje ili ronjenje u Florida Kiz između ova dva smrtna slučaja, jednostavno niste videli mnogo Diadema uopšte“, rekao je on.

Saradnja naučnika sa Floride radi na tome da se to promeni. Bio je to dug, spor proces bez mnogo uspeha ili finansiranja, kažu naučnici, ali neke nedavne pobede dale su novu nadu misiji oživljavanja ove vrste.

Prva prepreka je pokušaj da se proklete stvari razmnožavaju — i odrastu — u akvarijumu.

„Neki od najboljih akvakulturista koje poznajem godinama se bave ovim stvarima“, rekao je Ken Nedimajer, tehnički direktor Reef Rescue US. „Većinu drugih ježeva je lako uzgajati i uzgajati, tako lako, ali Diadema je tako teška.“

I prvih nekoliko pokušaja da se te brižljivo odgajane Diadema puste u divljinu nije baš prošlo dobro. Nedimajer se seća jednog pokušaja pre 20 godina kada su istraživači izgubili ježeve na delu obnovljenog grebena. U roku od 24 sata svi su nestali.

Naučnicima je trebalo neko vreme da shvate šta je tačno tamo pošlo po zlu, ali najveći krivac su verovatno ostali susedi na grebenima.

„Nekako su poput kikirikija prelivenog čokoladom. Svi vole da ih jedu na grebenu. Riba kao što je, rakovi poput njih“, rekao je Nedimajer. „Čini se da ne mogu da prođu kroz rukavicu svih ribljih usta koja pokušavaju da ih pojedu.“

Naučnici su pokušali sve vrste stvari da to poprave, uključujući obezbeđivanje ježevima sićušnih podmorskih kućica napravljenih od betona ili prevrnutih lonaca od terakote. U jednom eksperimentu, istraživači su čak vezali uže za pecanje za oslobođene ježeve kako bi pratili da li im je skrovište u blizini pomoglo da izbegnu predatore. (Jeste.)

Nakon što su gledali nekoliko nesrećnih izdanja, naučnici poput Nedimejera shvatili su da je još jedan faktor u igri. Ježinci odgajani u zatočeništvu nisu se ponašali kao njihovi divlji rođaci i bili su manje opremljeni da prežive.

„U akvarijumu ih hrane mekanim algama, poput rimske salate za morske krave. Moramo ih naučiti da žvaću“, rekao je Nedimajer. „U procesu žvakanja algi sa stene, oni troše malo kalcijum karbonata iz stene koji jača njihove kičme.“

Nedimejerova laboratorija trenutno radi na tom delu jednačine, koristeći seriju Diadema uzgojenog u akvarijumu od Džošue Pattersona, istraživača sa Univerziteta Florida sa sedištem u Akvarijumu Floride koji vodi državu u uzgoju ježeva. Reef Rescue pokušava da pretvori ježeve veličine graška u mlade koji su „sposobni za grebene“ koje će jednog dana moći pustiti u divljinu.

„Ovo su jedna od najvažnijih stvorenja tamo. Oni su kritični za Karibe“, rekao je Nedimajer.

Neki od najnovijih dostignuća dešavaju se u dvorištu Majamija, na Rosenstiel školi za more, atmosferu i nauku o Zemlji na Univerzitetu u Majamiju. Unutra, redovi osvetljenih akvarijumskih rezervoara drže desetine beba ježeva, čije crne kičme mašu u struji.

Dijego Lirman, vanredni profesor u okviru odeljenja za morsku biologiju i ribarstvo Univerziteta UM, rekao je da je njegov tim pustio dve serije Diadema iz Patersonove laboratorije na testne lokacije u blizini Majami Biča, a treće izdanje je planirano za leto.

Naučnici prate ježeve da vide da li ostaju na grebenima i prežive, ili ih umesto toga progutaju gladni grabežljivci.

Iako ti rezultati neće biti spremni još neko vreme, Lirman je rekao da je oduševljen rezultatima najnovijeg rada na kojem je radio, a koji je nedavno objavljen u časopisu Međunarodnog društva za koralni greben. U njemu je tim istraživača pokazao da su njihovi napori da ispuste odraslu Diademu na pet grebena u blizini Ki Biskejna bili uspešni.

Na tim lokacijama je posle tri meseca zabeležen pad pokrivenosti algama za skoro 30%, a nakon devet meseci, oko 40 od prvobitnih 200 ježeva presađenih iz Port Everglades i Government Cut ostalo je na grebenima Ki Biskejn.

„Pokazali smo da će oni ostati za nas, što je obećavajuće“, rekao je Lirman.

Međutim, krajnji cilj nije samo da se ježevi pomeraju, već da se uzgajaju u rezervoarima i puštaju gde god su potrebni. U ovom trenutku, rekao je Lirman, naučnici samo pokušavaju da iskoriste Diademu da pomognu grebenima koji se bore. Oni ne pokušavaju da vaskrsnu vrstu.

„Cilj nije da ih nateramo da se mrijeste, cilj je da ih nateramo da ostanu i čiste greben kako bi naša obnova korala mogla biti uspešna“, rekao je on. „U nekom trenutku bi bilo lepo izbaciti milione kompetentnih larvi — to je sada pravi san.“