Pred Evropskim sudom za ljudska prava u sredu su otvoreni slučajevi protiv Francuske i Švajcarske zbog navodnih propusta u zaštiti životne sredine, što je prvi put da su vlade na optuženičkoj klupi suda zbog navodne neaktivnosti u pogledu klimatskih promena.
Slučaj protiv Švajcarske zasnovan je na žalbi udruženja starijih ljudi — koji sebe nazivaju „Klubom klimatskih starijih“ — zabrinutih zbog posledica globalnog zagrevanja na njihove životne uslove i zdravlje, saopštio je ECHR.
Oni optužuju švajcarske vlasti za razne propuste u pogledu klimatskih promena za koje kažu da predstavljaju kršenje obaveze vlade da zaštiti život i domove i porodice građana.
„Godinama smo se borili“, rekla je Bruna Molinari, 81, koja živi u južnom kantonu Tesin „gde je zagađenje najveće“.
„Nadam se da će sud naći u našu korist da Švajcarska prođe bolje nego do sada“, dodao je on uoči ročišta.
Prosečna starost je 73 godine u švajcarskom klubu, iza kojeg stoji Grinpis Švajcarska.
Oko 50 od 2.000 članova očekivalo se u Strazburu na saslušanju.
Alen Šable, predstavnik švajcarske vlade, rekao je sudu da je „neosnovano tvrditi ili sugerisati da Švajcarska ne čini ništa“.
ECHR „nema potrebe da postane mesto gde se odlučuje o nacionalnoj politici zaštite klime“, dodao je on.
Ali advokat tužitelja Džesika Simor rekla je da njeni klijenti „već trpe posledice klimatskih promena“ koje Švajcarska ne čini dovoljno da ih zaustavi.
Temperature su rasle „dva puta brže“ u alpskoj zemlji od globalnog proseka, dodala je ona.
„Toplota ubija… povećava rizik od problema s bubrezima, napada astme, kardiovaskularnih poteškoća… i izaziva posebno akutne simptome kod starijih ljudi, posebno starijih žena“.
Tužbu protiv Francuske pokrenuo je Damien Careme, bivši gradonačelnik Grande-Sinthe, predgrađa Denkerka u severnoj Francuskoj, koji takođe tvrdi da centralna vlada nije uspela da ispuni svoju obavezu da zaštiti živote preduzimanjem nedovoljnih koraka da spreči klimatske promene. .
Kada je bio gradonačelnik, Karem je izneo svoj slučaj francuskom pravosuđu u ime svog grada, ali iu svoje lično ime, rekavši da klimatske promene povećavaju rizik od poplave njegovog doma.
Najviši francuski administrativni sud presudio je u korist grada protiv centralne vlade 2021. godine, ali je odbacio pojedinačni slučaj koji je pokrenuo Careme, koji je potom podneo Evropskom sudu za ljudska prava.
„Ulozi su izuzetno veliki“, rekla je Korin Lepage, bivša francuska ministarka ekologije i jedan od Karemovih advokata u slučaju.
„Ako Evropski sud prizna da klimatski propusti krše prava pojedinaca na život i normalan porodični život, onda to postaje presedan u svim državama članicama saveta i potencijalno u celom svetu“, rekla je ona za AFP.
Evropski sud za ljudska prava – čiji su članovi 46 država koje pripadaju Savetu Evrope – priznao je u izjavi uoči saslušanja da Evropska konvencija o ljudskim pravima, na kojoj mora da zasniva svoje presude, zapravo ne uključuje pravo na zdravu životnu sredinu.
Ali njegova odluka da preuzme slučajeve od srede bila je zasnovana na činjenici da bi ostvarivanje postojećih prava iz konvencije moglo biti ugroženo štetom po životnu sredinu ili izloženošću rizicima po životnu sredinu.
Treći nerešeni slučaj, bez datuma za dosadašnje ročište, pokrenuli su mladi portugalski aplikanti tvrdeći da je klimatska neaktivnost desetina država doprinela toplotnim talasima u Portugalu za koje su rekli da utiču na njihova prava.
Iako su slučajevi prvi za ECHR, vlade su se u prošlosti vodile pred sud u svojim nacionalnim jurisdikcijama.
Godine 2019., holandski Vrhovni sud naložio je vladi da smanji emisiju gasova staklene bašte nakon žalbe ekološke organizacije.
Dve godine kasnije, sud u Parizu proglasio je francusku vladu krivom za klimatsku neaktivnost i naložio joj da plati nastalu štetu nakon što su četiri nevladine organizacije podnele slučaj.
Ročišta u sredu su samo početak postupka koji će verovatno potrajati nekoliko meseci pre nego što sud donese presude.
