Kada sam trenirao psihijatriju, uvek je bilo teško videti pacijente u hitnoj pomoći. Pokušali bismo da razumemo njihovu situaciju što je pre moguće, ali vi često radite na tome da donesete najbolju odluku sa ograničenim informacijama.
Onda je jednog dana ušao pacijent i zvučalo je kao da se nešto veoma loše dogodilo u ličnom odnosu. Pacijent je pristao da nam pročita njihove SMS poruke i odmah je postalo jasno šta se dešava.
Bio je to trenutak koji mi je otvorio oči — da vidim koliko informacija telefoni mogu da sadrže da bi pomogli u vođenju lečenja mentalnog zdravlja, posebno kod šizofrenije.
Način na koji razumemo šizofreniju je u velikoj meri zasnovan na tome da učesnici istraživanja izveštavaju o sopstvenom stanju ili okolnostima – često prilično retko.
Ovaj pristup je omogućio mnoga naučna dostignuća, ali sada znamo da svaka osoba ima prilično drugačije iskustvo u životu. Ljudi žive u različitim sredinama, imaju različite stresore i doživljavaju različite simptome ili promene tokom vremena.
Postoje tri osnovna tipa simptoma šizofrenije:
To je tako složena, dinamična bolest da je postalo gotovo nemoguće razumeti je koristeći tradicionalne mere i istraživanja. Na primer, još uvek postoje veoma ograničene metode za predviđanje epizoda relapsa, i dok kognitivni simptomi šizofrenije često najviše remete živote ljudi, najteže ih je izmeriti.
Ipak, i dalje smo iznenađeni kada ljudi završe u bolnici.
Ovo ograničeno razumevanje šizofrenije nas je takođe sprečilo da razvijemo mnoge nove tretmane ili intervencije.
Naučni napredak počinje kada možemo da izmerimo i kvantifikujemo šta se dešava. Zato su nam potrebna bolja merenja i alati za razumevanje šizofrenije. I tu pametni telefoni postaju tako uzbudljivi.
Pametni telefoni su neverovatno moćni džepni računari.
Imaju veoma napredne senzore koji mogu da mere stvari kao što su san, aktivnost i broj otkucaja srca, ali takođe imaju mogućnost da reaguju na ove mere i zaista isporuče tretman. To smo saznali tokom COVID-19, kada su lekari mogli da zakažu provere video poziva ili da koriste aplikacije za slanje obaveštenja.
Ono što je još uzbudljivije je da većina ljudi na svetu sada ima pristup pametnim telefonima. Ne moramo više nekome da dajemo složen medicinski uređaj ili da tražimo od njega da uzme slobodno vreme da bi došao u laboratoriju na skeniranje. Tehnologija se takođe može lako deliti i prilagoditi za rad u različitim kulturama, jezicima i zemljama.
Na kraju krajeva, ovo čini pametne telefone beskrajno skalabilnijim alatom od postojećih metoda.
Ali kako to izgleda u praksi, šta možete da uradite sa svim ovim podacima kada ih prikupite i da li oni funkcionišu iu različitim zemljama?
To je ono što istražujemo sa našim projektom koji podržava Vellcome, SHARP (Smartphone Health Assessment for Relapse Prevention), sa multidisciplinarnim timom sa sedištem u Indiji i SAD.
Razvili smo aplikaciju za mentalno zdravlje pod nazivom mindLAMP da bismo razumeli kada neko može biti u opasnosti od recidiva šizofrenije.
Nakon obezbeđivanja odgovarajućih etičkih dozvola, možemo da koristimo mindLAMP za prikupljanje podataka sa nečijih senzora pametnog telefona. Možemo da posmatramo digitalne markere kao što su geolokacija, kretanje i vreme ispred ekrana, ili čak da šaljemo obaveštenja da ih pitamo da li mogu da urade anketu na svom telefonu.
Zatim možemo da koristimo ove digitalne markere da predvidimo kada nekome nije dobro tako što ćemo identifikovati anomalije u podacima.
Prednost ovog pristupa je u tome što svaku osobu posmatramo kroz njene obrasce i sopstveni telefon. Nije savršeno, ali je svakako bolje od slučajnosti, i bolje je nego samo pitati ljude kako se osećaju u anketi.
Takođe smo bili u mogućnosti da prilagodimo mindLAMP različitim kulturama i regionima.
Radeći sa našim kolegama u Indiji, brzo smo naučili da je fleksibilnost veoma važna.
Aplikacija je dizajnirana u modularnom sistemu i dostupna je i besplatna za korišćenje za svakog istraživača u svetu. To znači da kliničari i istraživači mogu da prilagode aplikaciju sopstvenim zahtevima: mogu da promene jezik i slike, da izaberu senzore koje žele da koriste, da pišu ankete, dodaju elemente obrazovanja i aktivnosti — ili da ne uključe nijedan od njih.
Već je preveden na korejski, nemački, italijanski, francuski, mandarinski i španski i koristi se za sve, od praćenja vremena ispred ekrana u adolescenciji do upravljanja kognitivnim simptomima.
Verovatno smo prošli kroz preko 100 ažuriranja aplikacije — većinu njih pokreću korisnici usluga ili pacijenti.
To je jedinstven izazov i zahteva raznovrstan tim ljudi sa mnogo različitih stručnosti — od inženjera i naučnika podataka do psihologa i specijalista za mentalno zdravlje. Mi svakako ne izgledamo kao tradicionalni istraživački tim, ali različiti timovi donose nove ideje i perspektive i izazivaju vaše načine rada.
Nadamo se da će podaci koje mindLAMP prikupiti nastaviti da unapređuju nova otkrića u istraživanju šizofrenije. Na kraju, naš cilj je da se ovo može prevesti u korisne alate za kliničko okruženje.
Sada kada znamo da aplikacija funkcioniše, želimo da vidimo da li pametni telefoni mogu da ponude brze i jednostavne testove koji bi mogli da iskoriste različite kognitivne simptome koji utiču na ljude sa šizofrenijom (poput pažnje, pamćenja ili rešavanja problema). Na primer, mogli bismo da ga koristimo da vidimo da li novi lek poboljšava kogniciju ili da li epizoda relapsa utiče na nečije rešavanje problema.
Uloga tehnologije u celoj zdravstvenoj zaštiti nastaviće da raste, posebno u zaštiti mentalnog zdravlja.
Kako dva sveta budu počela da se spajaju sve više, mislim da će postati standard imati timove sa veoma različitim iskustvima i perspektivama; okuplja ljude sa iskustvom u dizajnu korisničkog interfejsa i UKS, naučnike podataka, pacijente, istraživače i etičke stručnjake, koji svi rade na istom cilju. Za mene je to veoma uzbudljiva perspektiva.
