Berlin je u četvrtak održao ceremoniju sahranjivanja fragmenata kostiju za koje naučnici veruju da su žrtve zločina počinjenih u ime nauke, uključujući i nacističko doba, koji su otkriveni poslednjih godina, piše Rojters.
Fragmenti ljudskih i životinjskih kostiju prvi put su slučajno pronađeni u kampusu berlinskog Slobodnog univerziteta 2014. tokom građevinskih radova. Sumnjalo se da potiču sa Instituta za antropologiju, ljudsko nasleđe i eugeniku Kajzer Vilhelm, koji je na tom mestu stajao od 1927. do 1945. godine.
Institut je bio povezan ne samo sa kolonijalnim zločinima zbog svojih etnoloških zbirki, već i sa nacionalsocijalističkim zločinima, rekao je predsednik Slobodnog univerziteta Ginter Cigler na ceremoniji u četvrtak na groblju u zapadnom Berlinu.
Naučnici su izvršili iskopavanja kako bi saznali više o ostacima. Ukupno su otkrili oko 16.000 jako fragmentiranih kostiju.
Ostaci lepka i tragovi obeležavanja na nekim fragmentima, zajedno sa odsustvom savremenih medicinskih intervencija, sugerišu da su mnoge kosti možda bile deo antropoloških ili arheoloških kolekcija, saopštio je univerzitet.
Oni su sahranjeni u pet drvenih sanduka pored sivog nadgrobnog spomenika sa natpisom „Žrtve u ime nauke“ na ceremoniji kojoj su prisustvovali predstavnici grupa koje su bile proganjane i u kolonijalnim i u nacističkim vremenima.
Te grupe su glasale protiv daljih analiza ljudskih kostiju u korist dostojanstvenog sahranjivanja posmrtnih ostataka.
„Ne znamo ko su bili ljudi koje danas ovde sahranjujemo. Međutim, vrlo je verovatno da se neki od fragmenata mogu pratiti do nacističkih žrtava“, rekla je Dotschi Reinhardt, predsednica Centralnog saveta Sinta i Roma u Berlin-Brandenburgu.
„Trag vodi nazad do saradnje između bivšeg Instituta Kajzer Vilhelm i logorskog lekara u Aušvic-Birkenau, Jozefa Mengelea, koji je eksperimentisao na zatvorenicima u koncentracionom logoru Aušvic sa ciljem da dokaže nacističke rasne teorije.
Danijel Botman, direktor Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj, rekao je da prisustvo ožalošćenih „pomaže da se osigura da se priče o žrtvama i dalje pričaju ili da se čak pričaju po prvi put“.
„Naše žaljenje danas zbog zločina iz prošlosti stvara kolektivne spomenike sutrašnjice“, rekao je on.
