Efikasniji i dugotrajniji insulin koji reaguje na glukozu i koji eliminiše potrebu da ljudi sa dijabetesom tipa 1 mere svoje nivoe glukoze mogao bi biti korak bliže zahvaljujući projektu koji vodi Univerzitet Monash.
Objavljeno u časopisu Advanced Materials, pretklinička studija je konstruisala superiorni sistem veštačkog pankreasa da oslobađa insulin precizno i pametno samo kada je telu zaista potreban, čineći kontrolu glukoze u krvi pouzdanijom.
Istraživači sa Univerziteta Monaš, Univerziteta RMIT, Univerziteta u Melburnu i Instituta Bejker razvili su sistem da reaguje na glukozu, što sadašnji insulin ne radi.
Prvi autor, dr Rong Ksu, iz Australijskog centra za krvne bolesti Centralne kliničke škole Univerziteta Monash, i dr Sukhvir Kaur Bhangu sa Univerziteta RMIT i Univerziteta u Melburnu, rekli su da će, ako deluje na ljudima, biti potrebne samo dve injekcije po dan.
Trenutna insulinska terapija zahteva od ljudi da prate nivo šećera u krvi tokom dana i uzimaju više, pažljivo izračunatih doza na osnovu unosa hrane, vežbanja, stresa, bolesti i drugih faktora.
Neki se moraju ubrizgavati do pet puta dnevno. Uređaji za kontinuirano praćenje glukoze uklanjaju, ili barem smanjuju, potrebu za ubodom prstiju, a insulinske pumpe mogu automatski da isporuče insulin, ali su veoma skupe i još uvek nisu u stanju da izračunaju tačnu količinu insulina za davanje.
Multidisciplinarni tim razvio je novi „sistem veštačkog pankreasa“ koristeći nanočestice fitoglikogena, koje su lanci na molekulima glukoze nazvanim „platforma nanošećera“ jer su napravljeni od glukoze, za isporuku i oslobađanje insulina kao odgovor na nivoe glukoze u krvi.
Ova projektovana platforma za nanošećer omogućila je brzu i trajnu isporuku insulina koja reaguje na glukozu, koja je bila dugotrajnija i pametnija od drugih sistema.
Dr Ksu je rekao da je potrebna samo jedna injekcija svakih 12 sati i da je samoregulisana. „Ovaj sistem bi značio manje injekcija i, potencijalno, nema potrebe za merenjem glukoze“, rekao je dr Ksu.
Istraživanje je proizašlo iz granta za ideje NHMRC koji je dodijeljen ko-vodećem autoru i šefu australijskog centra za krvne bolesti nanobiotehnološke laboratorije Univerziteta Monash, profesoru Christophu Hagemeieru, ko-vodećem autoru i vanrednoj profesorici RMIT-a Francesca Cavalieri i koautoru Frankusu Proofeu. Univerzitet u Melburnu za razvoj ovog revolucionarnog tipa insulina.
Profesor Hagemajer je rekao da je potrebno više istraživanja, ali da su rezultati obećavajući. On je rekao da je platforma za nanošećer biorazgradiva, što je omogućilo brzu i produženu kontrolu glukoze u dva različita modela dijabetesa tipa 1 sa jednom injekcijom.
„Čestice nanošećera su konstruisane da kontrolišu oslobađanje i apsorpciju insulina kroz limfni sistem u krv“, rekao je on.
Profesor Kavalieri je rekao da se istraživački tim, koji uključuje nekoliko kliničara, sada nadao da će obezbediti finansijska sredstva za nastavak projekta i na kraju preduzeti klinička ispitivanja. „Ova nova metoda nije samo efikasna, već je i biorazgradiva i koristi prirodne metode, što značajno smanjuje šanse za neželjene efekte ili imunološke reakcije“, rekla je ona.