Komitet američkog Senata podržao je u sredu zakon o ukidanju dva ovlašćenja za protekle ratove u Iraku, otvarajući put za moguće glasanje u punom Senatu pre 20. godišnjice poslednje invazije američkih trupa.
Komitet Senata za spoljne poslove glasao je sa 13 prema 8 za usvajanje zakona o ukidanju Odobrenja za upotrebu vojne sile iz 1991. i 2002. godine, ili AUMF-a, protiv Iraka, što je najnoviji pokušaj da se ponovo potvrdi uloga Kongresa u odluci o slanju trupa u borbu.
Lider demokratske većine u Senatu Čak Šumer rekao je da bi Senat mogao da glasa o zakonu u narednih nekoliko nedelja. To bi se poklopilo sa 20. godišnjicom invazije na Irak 19. marta 2003. godine.
Senator Tim Kejn, vođa napora za ukidanje starih AUMF-a, rekao je da nema smisla imati ovlašćenja u knjigama.
„Irak je bio neprijatelj ’02“, rekao je Rojtersu u telefonskom intervjuu. „Oni su sve više bezbednosni partner. Radimo sa Irakom da pobedimo ISIS i nastavimo da se čuvamo od terorističkih aktivnosti.
Zakonodavci godinama tvrde da je Kongres ustupio prevelika ovlašćenja predsedniku u pogledu toga da li trupe treba poslati u borbu, tako što je doneo, a zatim propustio da ukine široka, neograničena ratna ovlašćenja koja su predsednici godinama koristili da opravdaju vojnu akciju oko sveta.
Na primer, tadašnji republikanski predsednik Donald Tramp rekao je da je AUMF iz 2002. dao zakonsko ovlašćenje za ubistvo visokog iranskog vojnog komandanta Kasema Sulejmanija 2020. u Iraku.
Prema Ustavu, Kongres, a ne predsednik, ima pravo da objavi rat.
Šanse da ta mera postane zakon bile su nejasne. Uprkos podršci članova obe stranke iu Senatu i u Predstavničkom domu, takođe postoji značajno protivljenje.
Republikanski predstavnik Majkl Mekol, predsedavajući Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma, pozvao je na zamenu, napisanu u konsultaciji sa vojnim komandantima, pre nego što ukine postojeće AUMF.
„Pomalo ukidanje tih iračkih vlasti nije ozbiljan doprinos reformi ratnih ovlašćenja“, rekao je Mekol u saopštenju.
