Dva portreta Alberta Ajnštajna vise na zidovima improvizovane laboratorije na periferiji Najrobija, inspirišući par samoukih kenijskih inovatora koji su napravili bio-robotičku protetsku ruku od elektronskog otpada.
Rođaci Moses Kiuna (29) i David Gathu (30) napravili su svoju prvu protetičku ruku 2012. godine, nakon što je njihov komšija izgubio ud u industrijskoj nesreći.
Ali njihov najnoviji pronalazak je značajna nadogradnja, prema dvojcu.
Uređaj koristi prijemnik za slušalice da pokupi moždane signale i pretvori ih u električnu struju, koja se zatim šalje predajniku koji bežično prenosi komande na ruku, podstičući je na akciju.
„Videli smo da ljudi koji žive sa invaliditetom prolaze kroz mnoge borbe i želeli smo da ih… (osećaju) daleko sposobnijima“, rekao je Gatu za AFP.
Kiuna je rekla da mu je njihova prva proteza ruke, napravljena po meri za komšiju, „pomogla da sam operiše po kući“.
Visoka cena protetike znači da samo jedna od 10 osoba kojima je potrebna može da im pristupi širom sveta, a Svetska zdravstvena organizacija upozorava da takvo isključenje povećava teret invaliditeta.
„Primijetili smo da Kenija uvozi skupe protetike“, rekao je Kiuna za AFP. „Zato smo se zapitali:“ Kako možemo da rešimo sopstvene probleme?“
Odgovor su našli na smetlištima.
Još od srednje škole, njih dvojica pretražuju deponije po glavnom gradu Kenije u potrazi za odbačenim napravama koje su prenamenili za stvaranje preko desetina izuma.
Iako je konvencionalno obrazovanje malo pothranilo njihovu radoznalost, s Gatuom koji je napustio školu sa 17 godina, a Kiuna je napustio koledž nekoliko godina kasnije, njihov apetit za učenjem nije splasnuo.
Police u laboratoriji sa golim kostima pored kuće njihove bake su naslagane naučnim knjigama, a zidovi od lima prekriveni su grafikonima sa detaljima o ljudskoj anatomiji ili periodnom sistemu.
„Učili smo neurofiziologiju čitajući knjige i sedeći sa lekarima da nam objasne koncepte“, rekao je Gatu, objašnjavajući kako su došli do protetske ruke.
To je samo jedan od izuma koje su dočarali rođaci.
Kada je COVID-19 udario, napravili su uređaj za sterilizaciju novčanica pomoću infracrvene tehnologije, a kasnije i generator zelene energije koji pretvara kiseonik u električnu energiju, u cilju borbe protiv klimatskih promena.
„Ova dva su dokaz da Afrikanci mogu da daju značajan doprinos tehnologiji i nauci kakvu poznajemo“, rekao je Mukurija Mvangi, osnivač škole Jasiri Mugumo u Najrobiju, koja pruža usluge mladima do 10 godina.
Mvangi, koji redovno poziva Gatua i Kiunu da budu mentori deci u školi, rekao je za AFP da je obrazovni sistem Kenije učinio malo da podstakne inovacije.
„Invencija nije disciplina koja se koristi u našim školama, ali inovacija je ono što će pokretati budućnost“, rekao je Mvangi.
Drugi izazovi, kao što je nedostatak sredstava, takođe sprečavaju da inovacije zauzmu centralno mesto u istočnoafričkoj državi, što se ogleda u broju pronalazaka koji skupljaju prašinu u Gatu i Kiuninoj laboratoriji.
Par se nada da će svoju protetičku ruku i druge inovacije pretvoriti u uspešan posao.
„Imamo mnogo drugih ideja koje možemo učiniti komercijalno održivim, ali nam nedostaju finansije i podrška“, rekao je Gatu.
