Kada roditelj treba da skuva večeru ili se istušira, često će staviti svoju bebu u skakuću, ljuljašku, tanjirić ili sličan uređaj za sedenje koji je namenjen da zaštiti bebu i pruži određeni stepen nezavisnosti i roditelju i bebi. Za mnoge roditelje, ovi uređaji predstavljaju koristan dodatni set ruku; za bebe, sloboda da bezbedno istražuju svoju neposrednu okolinu.
Koliko god ovi uređaji bili korisni i roditeljima i bebama, oni mogu predstavljati kompromise u pogledu njihovog uticaja na izlaganje beba govoru odraslih, što je ključno za razvoj jezika. To je prema novoj studiji objavljenoj u Infant and Child Development od strane istraživača iz Laboratorije za stres i rane nedaće na Vanderbilt Peabodi koledžu za obrazovanje i ljudski razvoj.
U okviru prirodnog okruženja i svakodnevnih rutina beba, studija je istraživala interakcije između njihovog izlaganja govoru odraslih i njihovog postavljanja u uređaje za sedenje, koji podržavaju držanje i promovišu sposobnost bebe da se igra sa predmetima ili posmatra svoju okolinu bez direktne podrške negovatelja.
Istraživači su otkrili da su bebe izložene manjem broju reči kada provode vreme u uređajima za sedenje u odnosu na vreme provode na drugim mestima. Takođe su otkrili da su bebe koje su provodile najviše vremena u uređajima za sedenje čule skoro 40% manje reči dnevno u poređenju sa bebama koje su provele najmanje vremena u uređajima za sedenje. Deca sa više, u poređenju sa manjim korišćenjem uređaja za sedenje, takođe su imala manje dosledno izlaganje govoru odraslih tokom dana.
U ovoj studiji učestvovalo je 60 majki i njihovih beba od četiri do šest meseci. Tokom tri dana, uređaj za snimanje zvuka za analizu jezičkog okruženja (tj. „pedometar razgovora“) beležio je izloženost jezika. Majke su ubacile audio snimač u džep prsluka koji su nosile njihove bebe. Automatizovani softver je na osnovu snimaka procenio ukupan broj reči odraslih izgovorenih sa detetom ili u njegovoj blizini tokom jednog dana. Da bi zabeležile ponašanje odojčadi u realnom vremenu, majke su odgovorile na 12 kratkih anketa dnevno o trenutnoj lokaciji svog deteta i upotrebi uređaja za sedenje.
Izveštaji negovatelja o postavljanju njihovog deteta u uređaje za sedenje činili su 10% dnevne izloženosti beba rečima odraslih, što istraživači kažu da je upečatljiv nalaz zbog složene prirode izlaganja jeziku i koliko drugih faktora može uticati na izlaganje dece govoru ( npr. pričljivost negovatelja, prisustvo druge braće i sestara).
„Bebe uče sve vreme, uključujući i iz govornog jezika. Naši nalazi sugerišu da na mogućnosti odojčadi da uče iz govora odraslih može uticati upotreba uređaja za sedenje. Ovo nam daje važan trag o tome kako konteksti mogu podržavati i ometati rani jezik- učenje“, rekla je prva autorka i doktorantka, Loren Malahovski.
Ketrin Hamfris, docent psihologije i ljudskog razvoja i stručnjak za mentalno zdravlje odojčadi i ranog detinjstva, je viši autor studije. Ona napominje da uređaji za sedenje za bebe mogu da obezbede zgodan način da se beba bezbedno zadrži dok se negovatelji bave drugim zadacima. Međutim, imajući u vidu potencijal za čestu i dugotrajnu upotrebu ovih uređaja, ona kaže da roditelji možda žele da budu namerni u pogledu interaktivnih mogućnosti dok beba istražuje svoju okolinu, kao i da razmotre da nose ili na drugi način nose svoje dete na telu što je više moguće kako bi stvoriti više mogućnosti za angažovanje kroz govor.
„Iako nam je potrebno više istraživanja da bismo bili sigurni da uređaji za sedenje smanjuju bogatstvo jezičkog okruženja beba, ovi nalazi utiču na moje odluke o namernom smeštaju kod mog šestomesečnog deteta“, rekao je Hamfris. Ona sugeriše da su bezbedna i zgodna mesta blagodat i za bebe i za njihove staratelje, ali da postoji rizik od smanjenja nivoa interakcija kada bebe miruju i ne kreću se tamo gde su njihovi negovatelji aktivni.
