Za starije odrasle osobe sa kliničkom depresijom koja nije reagovala na standardne tretmane, dodavanje leka aripiprazol (brend Abilifi) antidepresivu koji već uzimaju je efikasnije od prelaska sa jednog antidepresiva na drugi, prema novoj multicentričnoj studiji koju su vodili Medicinski fakultet Univerziteta Vašington u Sent Luisu.
Aripiprazol je prvobitno odobren od strane FDA 2002. godine kao tretman za šizofreniju, ali se takođe koristio u nižim dozama kao dodatni tretman za kliničku depresiju kod mlađih pacijenata koji ne reaguju samo na antidepresive.
Novi nalazi su objavljeni 3. marta u The Nev England Journal of Medicine i istog dana će ih predstaviti Eric J. Lenze, MD—glavni istraživač i šef Odeljenja za psihijatriju na Univerzitetu Vašington—i kolege na godišnjem sastanku Američko udruženje za gerijatrijsku psihijatriju u Nju Orleansu.
Mnogi ljudi sa kliničkom depresijom ne reaguju na lekove koji se koriste za lečenje ovog stanja. Shodno tome, neki lekari prebacuju takve pacijente na različite antidepresive u potrazi za onim koji deluje, dok drugi lekari mogu prepisati drugu klasu lekova da vide da li kombinacija lekova pomaže.
Obe strategije su stručnjaci preporučili kao opcije za starije osobe sa depresijom otpornom na lečenje. Međutim, nova studija je osmišljena da pomogne u određivanju koja je strategija najefikasnija. Dodavanje antidepresiva aripiprazolom pomoglo je 30% pacijenata sa depresijom otpornom na lečenje, u poređenju sa samo 20% koji su prešli na drugi solo antidepresiv, pokazuju rezultati studije.
„Često, osim ako pacijent ne reaguje na prvi tretman propisan za depresiju, lekari prate obrazac po kojem pokušavaju jedan tretman za drugim sve dok ne dođu na efikasan lek“, rekao je Lenze, profesor Volas i Lusil Renard i autor studije. .
„Bilo bi korisno imati strategiju zasnovanu na dokazima na koju možemo da se oslonimo kako bismo pomogli pacijentima da se što pre osećaju bolje. Otkrili smo da je dodavanje aripiprazola dovelo do veće stope remisije depresije i većih poboljšanja psihološkog blagostanja – što znači kako pozitivni i zadovoljni pacijenti su se osećali — i to je dobra vest. Međutim, čak je i taj pristup pomogao samo oko 30% ljudi u studiji sa depresijom otpornom na lečenje, naglašavajući potrebu da se pronađu i razviju efikasniji tretmani koji mogu pomoći većem broju ljudi.“
Depresija otporna na lečenje nije ni manje ni više uobičajena kod starijih nego kod mlađih ljudi, ali pošto se čini da ubrzava kognitivni pad, identifikovanje efikasnijih načina za lečenje je veoma važno.
Lenze je, zajedno sa kolegama sa Univerziteta Kolumbija, UCLA, Univerziteta u Pitsburgu i Univerziteta u Torontu, proučavao 742 osobe, starosti 60 i više godina, sa depresijom otpornom na lečenje, što znači da njihova depresija nije reagovala na najmanje dva različita antidepresiva.
Istraživači su procenili strategije koje se obično koriste u kliničkoj praksi da pomognu u ublažavanju depresije otporne na lečenje kod starijih pacijenata i dizajnirali su studiju tako da ima dve različite faze. U prvoj fazi, 619 pacijenata, od kojih je svaki uzimao antidepresiv kao što su Prozac, Lekapro ili Zoloft, nasumično je podeljeno u tri grupe. U prvoj grupi, pacijenti su ostali na antidepresivu koji je svaki već uzimao, ali su takođe primali lek aripiprazol (Abilifi).
Druga grupa je takođe nastavila da uzima antidepresive, ali je dodala bupropion (brendovi Vellbutrin ili Ziban), a treća grupa je smanjila antidepresive koje je svaka uzimala i u potpunosti prešla na bupropion.
Tokom 10 nedelja, učesnici su primali telefonske pozive svake dve nedelje ili lične posete sa kliničarima studije. Tokom ovih poseta, lekovi su prilagođeni prema individualnom odgovoru pacijenta i neželjenim efektima. Istraživači su otkrili da je grupa koja je imala najbolje ukupne rezultate bila ona u kojoj su pacijenti nastavili sa svojim originalnim antidepresivima, ali su dodali aripiprazol.
Istraživači su takođe predvideli da neki ljudi u studiji neće reagovati na različite tretmane, pa su dodali drugu fazu koja je uključivala 248 učesnika. U ovoj fazi, pacijenti koji su uzimali antidepresive kao što su Prozac, Lekapro i Zoloft lečeni su litijumom ili nortriptilinom – lekovima koji su se široko koristili pre nego što su ti drugi, noviji antidepresivi odobreni pre više od dve decenije. Stope ublažavanja depresije u drugoj fazi studije bile su niske, oko 15%. I nije bilo jasnog pobednika kada se povećanje sa litijumom uporedi sa prelaskom na nortriptilin.
„Ti stariji lekovi su takođe malo komplikovaniji za upotrebu od novijih tretmana“, objasnio je Lenze. „Litijum, na primer, zahteva testiranje krvi da bi se osigurala njegova bezbednost, i preporučuje se da pacijenti koji uzimaju nortriptilin periodično dobijaju elektrokardiograme kako bi pratili električnu aktivnost srca. Pošto ni litijum ni nortriptilin nisu obećavali protiv depresije otporne na lečenje kod starijih osoba, ovi lekovi su malo je verovatno da će biti od pomoći u većini slučajeva.“
Ali čak ni najbolja strategija lečenja – dodavanje aripiprazola antidepresivu – nije bila izrazito uspešna za mnoge starije pacijente sa depresijom otpornom na lečenje.
„Ovo zaista naglašava kontinuirani problem u našoj oblasti“, rekao je stariji autor Džordan F. Karp, MD, profesor i predsedavajući Odeljenja za psihijatriju na Medicinskom koledžu Univerziteta Arizone—Tuscon. „Svaki tretman će verovatno pomoći samo podgrupi ljudi, a u idealnom slučaju, želeli bismo da znamo unapred, kome će se najverovatnije pomoći, ali još uvek ne znamo kako da to odredimo.
Lenze je naglasio da su sveukupno antidepresivi od velike pomoći za većinu ljudi koji pate od kliničke depresije. Najmanje polovina svih ljudi sa depresijom oseća se mnogo bolje nakon što počnu da uzimaju prvi lek koji probaju. I skoro polovina ostatka bez pomoći prvog leka poboljšava se kada se pređe na drugi lek, ali to ostavlja značajnu grupu sa kliničkom depresijom koja ne reaguje na dva tretmana.
Problem je posebno težak kod starijih odraslih osoba, od kojih mnogi već uzimaju nekoliko lekova za druga stanja kao što su visok krvni pritisak, srčani problemi ili dijabetes“, rekao je Lenze. „Tako da prelazak na nove antidepresive svakih nekoliko nedelja ili dodavanje drugih psihijatrijskih lekova može biti komplikovano. Pored toga, pošto depresija i anksioznost kod starijih osoba mogu ubrzati kognitivni pad, postoji hitnost da se pronađu efikasnije strategije lečenja.
„Definitivno postoji nešto što otežava lečenje depresije u ovoj populaciji, populaciji koja će se samo povećavati kako naše društvo stari“, dodao je on.
